Анали Правног факултета у Београду

НЕКА ПИТАЊА НАДЛЕЖНОСТИ ИЗБРАНОГ СУДА

Академик и професор Милан Бартош даје већ деценијама, у земљи и у странам свету, крупна прилоге правној науци. Мало je области у гсојима се он није огледао писаном или живом речју. Честитајући слављенику 70-годшањицу живота, ми му желимо да своју плодну делатност настави још много година. Нека ових неколико мисли посвећених избраном судству буде признање и за оно што je он на том пољу дао и још у веге даје. 1, Надлежност избраног суда не разликује се појмовно од надлежности државног. Она je, по класичној дефинидији, право (овлашћење) и дужност пресуђења једног спора. За разлику од државног суда, надлежност избраног заснована je на вољи странака, тачније, на уговору који ту надлежност предвиђај 1 ). Према томе, избрани суд надлежан je ако тај уговор постоји и ако je пуноважан. Да би уговор био постојећи, није довољно да се он састоји од сагласних изјава којима странке поверавају спор на пресуВење избраном суду, него je потребно да то буде онај избрани суд пред којим je парнида покренута. За овај избрани суд, непостојећи je онај уговор којим су страйке, по тумачењу које он даје, предвидело надлежност другог избраног суда. Као непостојећи, треба узети и уговор који je престао да постоји споразумом странака, наступагьем раскидног услова, истеком времена за које je био закључен, ако je такво ограничење било уговорено, итд. Уговор je непуноважан ако он, истина, постоји и предвиђа надлежност избраног суда пред којим je парница покренута, али из неког разлога не дејствује, што ће рећи не отклања надлежност државног суда. Разлог може бити различите природе: недостатак у изјави воље потписника уговора; недостатак овлашћења за његово закључење; неравноправност странака која се огледа у томе што je једна од њих обезбедила уговором одлучујући утицај на састав избраног суда; неподобност спора да буде предмет арбитражног суђења уопште итд. Мислимо да je за стални избрани суд непуноважан и уговор о његовој надлежности за спор о коме он по својим статутарним одредбама није позван да суди, као и уговор који садржи одредбе противне начелима по којима он поступа. Непуноважност главног (матер ијалноправног) уговора не повлачи за собом аутоматски и непуноважност компромисорне клаузуле. Ова ће бити непуноважна због

(1) Остављамо по стран» обавезну арбитражу.