Анали Правног факултета у Београду

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

неке мане главног уговора само ако je мана хаква да и њу За дискусију je пихање да ли недосхахак законом прописане писмене форме чини уговор о избраном суду као и уговор махеријалног права нишхавим (непуноважним) или непосхојећим. Пихање je од пракхичног значаја за онај схални избрани суд који поводом непосхојања уговора не посхупа на исхи начин као и поводом његове непуноважносхи. То je, на пример, случај са Сполиотрговинском арбихражом при Савезној привредној комори. По правилнику по коме она ради, недосхахак писмене форме уговора био би, по нашем мигпљењу, хрехиран као непосхојање уговора. 2. Данае je у науци и у пракси гохово опшхе прихваћено да je избрани суд овлашћен и дужан да цени своју надлежносх( 2 ). Та његова оцена није коначна. Избраном суду не припада хзв. Kompetenz-Kompetenz, шхо значи да схранке не могу уговорихи да се његова надлежносх неће моћи довесхи у пихање пред државним судом. Пресуда избраног суда може увек бихи нападнуга хужбом за понишхај из разлога шхо избрани суд који je одлучио није био надлежан. Право хуженог да се хужбом позива на тај разлог изрично je прописано у чл. 451. ЗПП-а. Поводом хог права не посхављају се пихања која би заслуживала посебан оеврх. Већу пажгьу привлачи однос државног и избраног суда по пихању надлежносхи у случајевима у којима избрани суд није још мериторно одлучио, или je одбио да то учини, О таквим ситуадијама ЗПП изрично не говори. 3. Пре свега, могућно je да у току поступка пред избраним судом буде државном суду поднесена тужба за утврђење да уговор о избраном суду не постоји или да je непуноважан. Избрани суд није дужан да прекине поступак, да би сачекао одлуку државног( 2 а). Али ако он то не учини, онда излаже тужиоца ризнку трошкова поступка који je пред н>им вођен. Jep пресудом којом државни суд правноснажно усваја поменути тужбени захтев, прејудицира се питавье надлежносхи у поступку пред избраним судом. Та пресуда представља основ за поништај пресуде избраног суда. Да ли ће избрани суд прекинути поступак, зависи од тога како он цени изгледе за усвајање тужбеног захтева пред државним судом. Ако je овоме тужба поднесена пошто je избрани суд већ одбио приговор ненадлежности, онда прекид не би имао оправдања. Jep тиме шхо je одбио приговор, он je нашао да je надлежан и треба даље да ради, иако он то као што смо рекли чини на ризик тужиоца. Све то важи иза случај да je пуноважност и постојање уговора о избраном суду учшьено предметом спора пред државним судом пре него што je покренута парница пред из-

(la) Принцип аутономије компромисорне клаузуле прихваћен je у пракси Сполнотрговинске арбитраже и представл.а владајући став у домаћој и страној науци. Види: Стојковић, Материјалноправна аутономија арбитражие клаузуле нтд., Сполнотрговинска арбитража, I, 1963; Јухарг, Цивилно процесно право, 1961, стр. 586; Трива, Грађ. проц. право, I, стр. 661; Познић, Грађ. проц. право, 1970, стр. 387. За страно право види нарочито Klein, Du caractère autonome et procédural de la clause compromis soir c etc., Révue de l arbitrage, 1961. стр. 48. Правилкик Међународне трговинске коморе у Парнзу, од 1955, изрично прописује аутномију компромисорне клаузуле (чл. 15, ст. 4).

(2) Супротно становшпте се ретко среће у науци. Внди Speri, Lehrbuch, стр. 780.

(2a) Y чл. 25. Правилннка о сталном избраном суду при Савезној привредној коморн го je изрично речено. Исто и у чл. 23. Правилннка о избраном суду при Привредној комори Ср Црне Горе.