Анали Правног факултета у Београду

463

НЕКА ПИТАНА ПЛДЛЕЖПОСТИ ИЗБРАНОГ СУДА

браним. Али ако ова парница не буде одлучена у време наступана правноснажности пресуде државног суда којом се утврђује да je уговор о избраном суду непостојећи или неваљан, избрани суд треба да се огласи ненадлежним, јер нега та пресуда везује. 4. Питање надлежности може бити покренуто и приговором, и то како пред државним судом, тако и пред избраним. Могућно je замислити ситуацију да једна страна у материјалноправном односу, полазећи од тога да уговором није отклоњена надлежност државног суда, поднесе овоме тужбу, а да друга страна, стојећи на суиротном становишту, покрене поступай пред избраним судом. Тако, на пример, продавац може пред државыим судом да тужи за куповну цену, а тужени може избраном суду да подыесе захтев за накнаду штете проузроковане позитивном повредом уговора. Y свакој од тих парница тужени може да истакне приговор ненадлежности. Али и кад не теку две парнице, него само једна, тужени се може пред избраним судом бранити да уговор о избраном суду не постоји или да je непуноважан, и обратно, гьегов противник у парници пред државним судом може се позвати на тај уговор и тврдити да je надлежан избрани суд. 5. Ако се избрани суд огласи ненадлежним, онда уговор о избраном суду престаје да постоји, jep je његов циљ (решење спора) постао неостварив. При томе, акцент такве одлуке избраног суда није на ненадлежности, него просто на његовом одбијању да суди. Битно je у таквој одлуци да избрани суд неће да расправља и да пресуди. Отуда ускраћивање арбитражног суВена има за последицу престанак уговора и кад je избрани суд на питање своје надлежности дао одговор који je очигледно нетачан. Не треба изгубити из вида да се та оцена не може напасти никаквим правним средством пред државним судом. (Ако je уговорена могућност побијања такве одлуке пред избраним судом вишег степена, поменута последица наступа истеком рока за жалбу или потврдом одлуке.) Одбијањем надлежности од стране избраног суда искључује се могућност да у датьем току спорног односа дође до сукоба надлежности. Jep престанком уговора о избраном суду отпада могућност да се у парници пред државним судом тужени брани приговором ненадлежности, позивајући се на уговор. 6. Избрани суд није везан решењем којим се државни суд огласио ненадлежним због постојања уговора о избраном суду. Истина, то решено je снабдевено материјалном правном снагом ако се поВе од тога да ту снагу имају и решена којима се тужба одбацује. Али смисао дејства таквог решена састоји се само у томе да исти или друга државни суд мора да одбаци нову тужбу са истим предметом спора ако се тужени опет брани да je надлежан избрани суд и при томе указује на решене о одбацивану исте тужбе поводом истог приговора( 3 ). Y парници пред избраним судом,, по тужби странке која je оспорила надлежност државног суда, то решене не дејствује jep je у тој парници тужба друга. Избрани суд може, супротна ставу државног суда, наћи да je уговор непостојећи или непуноважан и одбацити тужбу. Према ономе што je речено горе, под 5, таквом неговом одлуком отвара се могућност да државни суд одлучи о захтевима обеју

(з) За аустријско право, тако изрично Fasching, Kommentar, Ш, стр, 698.