Анали Правног факултета у Београду

467

ЫЕКА ПИТАЊА НАДЛЕЖНОСТИ ИЗБРАНОГ СУДА

дити чији je избор ранији. Y обзир долазе дан кад je од стране суда тужба примлена и дан кад je тужени за то сазнао доставлањем тужбе. Y материјалном праву, повериочев избор измеВу две алтернативне чшшдбе постаје перфектан и производи дејство од тренутка кад je изјава о избору ставлена до знаша дужнику. Али у том односу друкчије не може ни бити, јер дужник мора знати на коју je чшшдбу сведена његова обавеза, да би могао да je испуни. Кад je реч о избору измеВу државног и избраног суда, тај разлог не говори у прилог гледишта да je избор учшьен тек саошптењем туженику. Пријемом тужбе у државном или избраном суду поставлен je захтев за правку заштиту пред органом који je позван да пресуди. Странка je тиме свој избор учинила. Не би било исправно дати предност другој странци чија je тужба касније у суду примлена, али доставлена противнику раније него што je противникова доставлена њој. Ако je у питању факултативна надлежност једног избраног суда ad hoc, чији састав није одре Вен уговором, требало би узети да je избор таквог суда учшьен оног дана кад je једна странка добила од друге позив да именује арбитра. Тиме се странка која je позив упутила, изјашњава за надлежност избраног суда. 13. Надлежност избраног суда може бити одре Вена и везивањем за седиште оне стране која у парници буде имали једну од двеју улога. Такво уговорање среће се нарочито у односима измеВу странака из разних земала. Тако je, на пример, уобичајено да источноевропске земле у својим међусобним утоворима предвиВају надлежност арбитраже при трговинској комори земле тужене стране. Могућно je замислити и обратно, да странке уговоре надлежност сталног избраног суда у земли тужиоца( 6 ). Ma како то изгледало необнчно, не може се у случају таквог уговора ускратити туженом право да приговара ненадлежност ако je тужба поднесена арбитражи при његовој, а не тужиочевој привредној комори. Yroßop не треба да буде схваћен тако као да предвиБа алтернативу. Надлежност арбитраже у земли тужиоца не представла за овога једну привилегију, којом он не мора да се користи. Не стоји аргумент да се туженом приговор ненадлежности не може допустити јер би том одбраном показао веће поверење у страни него у домаћи избрани суд. За допуштеност приговора говори не само текст уговора него и интерес који тужени може имати за надлежност оне арбитраже која je уговорена. Он може бити уверен да ће добити спор, па ће избећи делибациони поступак у земли тужиоца за случај да досуВене парничне трошкове мора да остварује принудним путем. Овај аргумент je још значајнији ако тужени, сматрајући тужбени захтев неоснованим, хоће да поднесе противтужбу. Могуће je и да састав арбитраже и њен поступак у земли тужиоца пружају туженом више гарантија за тачност мериторне одлуке. 14. Аужиост избраног суда да образложи своју одлуку о ненадлежности ствар je правила о његовом поступку. Та правила нису противна закону ако не предвиВају дужност образложења. Jep као што смо већ рекли • није битно зашто избрани суд одбија да суди, него je битно да он то не жели. И кад je поменута дужност прописана, њена повреда не

(в) Тако у спору Масинимпорт (Букурешг) в. Југоелектро (Београд) пред СпољнотргоВШIСКОМ арбятражом у Београду (Т бр. 187/69).