Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

даље ширење, с обзиром на врло непрецизну дефиницију цитираног чл. 1, точније, овог дијела те дефинидије:” до дубине од 200 метара или, ripesco те границе, до точке гдје дубина воде над њима допушта искоришћивање... На тај начин смо суочени с новим проблемом, на којега меВународно право треба да да одговоре. Могућих рјешења има више( м ), а проблем je врло важан, јер би екстензивно тумачење горње одредбе могло довести до тога да, захваљујући напретку технике, дно и подземл>е свих мора и оцеана (тиме и природна богатства) буде подијељено меБу обалним државама( 35 ). Задатак je меВународне заједнице да то спријечи, а о успјеху, односно неуспјеху иегова остварења увјерит ћемо ce, вјеројатно, у блнској будућности( 36 ). Уједињени народи су се тог посла прихватили, изгласано je већ више резолуција, од којих je најзначајнија Резолуција Опће скупштине 2749 (XXV) од 17. просинца 1970( зт ), која даје наду за прихватљиво рјешење, и која даје наслутити, да се, у вези с тим објектом меВународног права у настанку, неће поновити маикавости, на које се осврћемо ниже, у вези са свемиром. МеВутим, треба причекати и видјети развој дога Баја и став држава, тј. стварање обичајноправних и, поготово, уговорноправних норми, jep je баш правни режим свемира, како je уреБен уговорним правом, ггримјер за то, како се односни правни акти разликују од претходних резолуција Опће скупштине VH, нажалост, у негативном смислу. 3 ранни простор. Иако je прилично тешко одредити вријеме када je започело кориштевье зрачног простора у смислу да би би\о нужно меВународноправно регулирање чини нам се да можемо констатирати, да je кратко временско раздобље протекло у дилеми о његовом нравном режиму, и да je начело суверености убрзо превладало над идејама о слободи, сводећи на овом мјесту дилему на та два опречна рјешења; преко унутрапгњих законодавстава, уговора измеВу Аустро-Угарске и Њемачке од 1898, уговора измеВу Француске и Њемачке од 1913, сувереност државе над зрачним простором, који се простире изнад њеног копненог и морског дијела je коначну потврду у чл. 1. Париске конвенције о уреБењу зрачног саобраћаја од 1919С 38 ). Данае je то начело формулирано у чл. 1. Чикашке конвенције о меВународном цивилном зракопловству од 1944. овако( 30 ): „Државе уговорнице признају свакој држави потпуну и исклучиву сувереност над зрачним простором изнад њезиног подручја”. На тај начин, Слободан остаје, практички, само зрачки простор изнад отвореног мора, а, сходно томе, ширењем територијалног мора, државе повећавају

(ï4) R. Иблер, Правый проблемы подморја, Уједшвене надије и савремени свет, Београд 1970, стр. 242—252.

(35) В, Andrassy, International Law and the Resources of the Sea, New York London 1«70, стр. 100 и 101.

(36) О проблемима морског дна и подземља в. op. cit.

(37) Текст у hit er national Legal Materials, 1971, бр. 1, стр. 220—223.

(38) 3.; Berezowski, Le développement progressif du Droit aerien, Р.Ц., 1969, 111, стр. 10 и 11; Fauchille, Traité de droit international public, Tome I, 2, стр. 581—616; Mateesco Motte, Traité de droit aérien-aéronautique, Palis 1964, стр. 69—113 h 133—141.

(39) За текст в.: Р.Т. 15, стр. 295 и сл.; Службени ласт додатак, 1954, бр. 3. ■стр. 39—66.