Анали Правног факултета у Београду

О ПРАВНОМ РЕЖИМУ ОБIЕКТА МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА

и свој зрачни простор( 40 ). Неке државе и без тога пропшрују своју власт на зрачни простор изнад отвореног мора и то, углавном, на два начина. Аок je код првог ријеч о истој врсти дјелатности (само, јасно, са зракопловима и другим одговарајућим средствима) што смо их споменули у вези са затварањем дијелова отвореног мора ради војних вјежби( 41 ), друга начин je специфичан, иако je могућа извјесна аналогија с вањским појасом. Ријеч je о дијеловима зрачног простора изнад отвореног мора, што их неке државе једнострано проглашавају обрамбеним зонама за идентификацију зракоплова, који туда лете, и који се односним одредбама морају подвргавати; познатије су по скраћеницама А.Д.И.З. и Ц.А.Д. И.3.( 42 ) у вези с прописима Сједињених Држава и Канаде, које су их прве прогласиле (године 1950), и то у пшрини до 500 миља( 48 ). Пракса се касније проширила тако да се том установом, која се најчешће оправдава темељним правом државе на самоодржавање и правом на самообрану према чл. 51. Повеље УН, данас служе Француска, Исланд, Совјетски Савез, Уједињено Крал>евство и неке друге државеј 44 ). Коначно, државе имају могућност да, захваљујући развоју технике, проширују своју надлежност у зраку не само у ширину, него и окомито у вис. Досад, найме, није пронаБен погодан критериј, према ко ј ему би могло доћи до неког споразума о томе до које се висине • изражено некой јединицом за мјерење удаљености простире државно подручје (прије почетка свемирских истраживања то није било ни потребно); нема о томе ни интерноправних, нити меВународноправних норми, а проблем je данас то сложении, што je јасно да се изнад зрачног простора налази друга свемир чији je правки режим другачији( 45 ). Усљед тога, најприхватљивији je, засад, критериј, по којему се зрачни простор, тј. сувереност државе у висину, протеже до мјеста гдје je могуће вршити дјелатности кориштен>а уз помоћ зракоплова( 46 ), сматрајући под зракопловом „сваки строј, који се одржава у атмосфери, захваљујући реакцијама зрака”.( 47 ) Разумливо, с временом се, на тај начин, простор исклзучиве државне надлежности повећао.

(•И) Зрачни простор изнад отвореног мора je Слободан и према одребама Женевске конвенције о отвореном мору, а да je зрачни простор изнад територијалног мора дио државног подручја нзричито je речено и у Женевској конвенцщи о гериторијалном меру и ван,ском појасу (чл. 2), и у Чикашкој конвенцији о мейународном цнвилном зракопловству (чл. 2). О проблемима границе зрачног простора изнад мора в. La Pradelle, Les frontières de l'air, R.C., 1954, 11, стр. 137—143.

(41) В. биљешку 26 и Brock, Legality of Warning Areas as Used by the United States, The JAG Journal, 1966/67 , 6p. 3, стр. 69—72.

(42) Air Defense Identification Zones, односно Canadian Air Defense Identification Zones.

(43) V. Leanza, Fenomeni di contiguità aerea nel diritto internazionale, Napoli 1961.

(44) Op. cit., стр. 7.

С 45 ) О питању границе између зрачног простора и свемира в.: Бакотић, Свемирски простор у међукародном праву докторска дисертација, Загреб 1964, стр. 28—56 и тамо цитирана дјела; Mateescc Matte, op. cit., стр. 584—589; Mateesco Matte, Aerospace Im.w, London Toronto 1969, стр. 20—74; Whiteman, Digest of International Law, 2, Washington 1963, стр. 1281—1288.

(46) И та) je критериј лако подврћн критици, јер већ неколико година постоје летјелиде (нпр. Х-15), за које није сигурно да би ce могле убројити y зракопловз.

(47) Annex 7 to the Convention on International Civil Aviation, cip. 9.