Анали Правног факултета у Београду

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Свемир. Уговором о начелима која уређују дјелатности држава на истраживању и коршптењу свемира, укл>учивши мјесец и друга небеска тијела од 1967С 48 ), ријешено je и уговорноправном нормой, да „свемир, укључишпи Мјесец и друга небеска тијела, не може бити предметом националног присвајања проглашењем суверености, ни на основу кориштен>а или окупације, нити на било који други начин” (чл. II). Осим тога, према чл. I, истраживање и кориштење треба вршити „за добробит и у интересу свих земаља” и „треба да постоји Слободан приступ свим дијеловима небеских тијела”, јер свемир „треба да буде добро читавог човјечанства”. Дал>е у Уговору стоји, да „све станице, уређаји, опрема и свемирске летјелице на Мјесецу и другим небеским тијелима треба да буду доступне представницима других држава странака Уговора”, али само „на темељу узајамности” (чл. XII), те да држава „у чијем je регистру уписан објект лансиран у свемир задржава јурисдикцију и контролу над таквим објектом и његовим особљем док се налази у свемиру или на неком небеском тијелу”, као и да „право власништва над објектима лансираним у свемир, укључивши објекте који су се спустили на небеско тијело или су ту кзграђенн, и над њиховим саставним дијеловима, остаје нетакнуто тиме, што се налазе у свемиру, или на неком небесном тијелу, или по повратку на Земљу” (чу. VIII). Имајући у виду те норме, затим напријед споменути закон физике, по ко ј ему у исто вријеме, на истом мјесту не могу стајати два тијела и, коначно, чињеницу, да Уговор не предвиђа неки међународни организам или било који други начин, на који би било омогућено оживотворење одредбе о свемиру као заједничком добру човјечанства, можемо с правом поставити питање о ефикасности забране проглашења суверености. Разумљиво, тиме нисмо мислили рећи, да чшьеница што се, на примјер, неки свемирски објект спустио на неко небеско тијело и ту врши истраживагье или ма какву дјелатност ко ja би значила кориштење, а да при томе и тај објект и вьегова посада остају под влашћу државе у којој je регистрнран, представља протезање суверености на односни дно небеског тијела, али извјесна права, као посљедица првенства, за ту државу ипак настају( 49 ). Мислили смо, међутим, рећи да би мањкавости у споменутим правилима могле бити потврда више за исправност наше поставке. Попарна подручја. Успркос разликама како у погледу геофизичких својстава (Антарктик je претежно континент прекривен ледом, док je већи дио подручја, ко je je обухваћено под називом Арктик, залеђено море), тако у погледу правних проблема и рјешења осврнут ћемо се на оба подручја, углавном, заједнички, што je могуће за потребе овога рада, али би било немогуће кад бисмо потање разматрали односна правна питања. И у односу на Арктик, и у односу на Антарктик постојале су и поста je територијалне претензије и, с тим у вези, својатање суверених права од стране неких држава; и у једном, и у другом случају, питања која се намећу нису добила коначне одговоре и остају до даљњега отворена. За нас je, на овом мјесту, важно то, да и та два објекта међународ-

(48) Р.Т. fclO, стр. 205 и сл. (49) В.: Janks, Space Law, London 1965, стр. 192—202; Mateesco Matte, op. cit., стр. 283—297, 311—314 и тамо цитирана дјела; Whiteman, op. cit., стр. Î2SS —I3OO n 1312—1314.