Анали Правног факултета у Београду

504

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

извршење такве пресуде. Према томе, у таквом случају постојала би правоснажна пресуда којом ce тужиоцу Ј. досуђује накнада штете, и по правкам правилима о извршењу његова жена и деца као његови наследники могли би у извршном поступку да храже извршевье такве пресуде. То пак што je тужилац J. умро у току парнице никако не може да буде разлог за одбијање тужбеног захтева, како je погрешно закључио окружни суд. Jep, овде се ради о облигацији насталој из деликта телесне по вреде. Од момента телесне повреде наступило je потраживање тужиоца Ј. за претршьене болове и страх. Он je поднео и тужбу ради оствартања тог потраживања. Према томе, да му je ово потраживање одмах по настанку или доцннје за живота било исплаћено, несумњиво да би та каннада и остварила свој циљ који се ком жели постоћи, па je без значаја да ли би он ту накнаду за живота и искористио. Он на накнаду има право, па je погрешно схватање окружног суда да je иегов тужбени захтев неоснован само зато што je он у току парнице умро. Као што je наведено, овде je одлучујуће да je за његова живота настала пуноважна облигација, уколико су тужбени наводи тачни, па никаквог значаја нема што je он у току парнице умро. Он je у парници имао пуномбћника, па се поступак наставља као да није ни умро. Накнада штете, уколико je основан тужбени захтев, њему се досуђује, a његова жена и деца у извршном поступку по правним правилима о извршењу могу да траже извршеие пресуде”( 9 )7. Расмотримо редом аргументе суда. Прво, суд веома инснстира на чшьеници да je још за живота оштећеног настала једна пуноважна облигација; „То што je тужилац умро у току парнице никако не може да буде разлог за одбијање тужбеног захтева. Jep, овде се ради о облигацији насталој из деликта телесне повреде. Од момента телесне повреде наступило je потраживаие тужиоца за претрпљене болове и страх.” И дал>е: ,Дао што je наведено, овде je одлучујуће да je за његова живота настала пуноважна облигација, па никаквог значаја нема што je он у току парнице умро.” Аа je join за живота оштећеног настала пуноважна облигација за накнаду штете, у томе се ми са судом потпуно слажемо. И то настала join у тренутку повреде а не подношењем тужбе, која претпоставл>а већ постојећу правку облигацију. Али за наше пнтање та чшъеница не казује савршено ништа jep je питање у томе да ли je та облигација прешла на наследнике или се, попут других личних права, угасила смрђу повериоца (оштећеника). Друга аргумент je пример чудноватог резоновања које je тешко разумети: „Он je поднео и тужбу ради оствариваиа тог потраживања. Према томе, да му je ово потраживање одмах по настанку или доцније за живота било исплаћено, несумииво да би накнада и остварила циљ који се њом жели постићи, na je без значаја да ли би он ту накнаду за живота и искористио. Он на накнаду има право, па je погрешно схватање окружног суда да je његов тужбени захтев неоснован само зато што je у току парнице умро.” Биће итак да за опстанак једног субјективног права

(о) Решење Врховног суда Србије Гж 1371 /70 од 24 септембра 1970. године, Прнвредноправни приручник, бр. 3. за 1971. год., стр. 60.