Анали Правног факултета у Београду

512

ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

н>ега једну додатну суму? Дословце схваћена оваква формулација шпла би у прилог металистичком принципу. Ипак то није случај. Сама Скица у чл. 316 опредељује се за номиналистички принцип. Пека закоподавсхва, да би избегла евентуалне дилеме, у дефшшцији посебно помшьу новац: „Уговором о зајму обавезује се зајмодавац да преда у својину зајмопримцу одређену количину новца или других заменљивих ствари, a зајмопримац ce обавезује да му после извесног времена враги исту своту новца или исту количину ствари исте врсте и истог квалитета” ( 7 ). А може се бранити и онаква дефиниција какву садржи Скица. Јер она говори о „истој колнчини ствари исте врсте”. То у случају новца означава исту суму. 7. Одступање од уговора. Од начела pacta sunt servanda Сгсица у случају зајма допушта два изузетка. Члан 502 дозвољава зајмодавцу да одбије извршење уговора ако се покаже да су имовияске прилике зајмопримца такве да je неизвесно хоће ли он бити у стању да врати зајам. Неће имати право на одустајање од зајма ако je за ове прилике знао приликом закључења уговора или уколико му je зајмопримац пружио обезбеБење. То je у складу са новијим схватањима науке (*) Слично право даје Скица и у другим случајевима. Тако нпр. 406 дозвољава продавцу да спречн предају ствари купцу ако je неизвесно да ће овај бити у ставьу да плати цену. Аок зајмодавац може одустати од уговора само под одређеним условима, зајмопримац може то учинити не наводећи разлоге. Наравно да je у том случају дужан накнадити евентуашу штегу коју би кредитор из тога miao. Y овом погледу, као и у случају враћања зајма пре рока (чл. 507), Скица следи једну традицију. Отказивање зајма огюме ко тражи кредиг обично има теже последице него отказивање зајма од стране зајмоггримца зајмодавцу. 8. Одговорност за мане ствари. Члан 503 различию регулише одговорност за мане у предмету зајма водећи рачуна о томе да ли je зајам бескаматан или каматан. Овакво разлнковање je оправдано. Бесплатни зајам и зајам са накнадом су толико различити да у неким правима, нарочито старшим, носе различите називе ( 9 ). ИзмеБу ова два посла, иако данас носе лети назиз зајма, готово да je већа разлика него измеВу продаје и поклона. Први став овог члана предвиђа да ће зајмодавац одговарати за материјалне недостатке ствари без обзира на то да ли je знао за њнх или није знао, уколико je посао теретан. За бесплатан зајам став други предвиВа нетто магьу одговорност: зајмодавац ће одговарати само ако су лгу недостаци били познати или му нису могли остати непознати. Y том погледу Скица спроводи јединствену концепцнју, јер истовремено правило применив и на дар (чл. 516), a зајам без интереса у суштини и није друго до поклон употребе новца. Y упоредном законодавству познат je и други приступ: поверилац би у случају зајма без камате, као и поклона, одговарао само за долозно при-

(7) Праближио такву формулацију садржи ГЗ РСФСР у чл. 269 и Полек и ГЗ у чл. 720.

(8) Токио penieibc усваја Code civile чл. 1822, BGB § 610, Полэски ГЗ чл. 721 и друга.

(9) Ваше о томе: Станојевић, Зајам и камата, Београд, 1966, стр. 29 и сл.