Анали Правног факултета у Београду

513

3AJAM Y СКИЦИ ЗА ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИЈАМА

чшьену штету ( ако je знао за мане ствари), а не и за нехат (ако je могао да зна). ( 10 ). Могу се навести разлози и за један и за други став. Размишљање у апстрактним категоријама више иде у прилог решења какво налазимо у немачком и италијанском законодавству. Ако неко улази у посао који му неће донети користи, који му може чак и штетити уколико долази до пада вредности новца, не би га требало држати одговорним и за мане које није знао, али je могао да зна. Са друге стране, у животу поклон, па и бесплатии зајам као њему блиска операција, често није сасвим лукративан посао, већ део шире трансакције типа do ut des, facio ut facias. Код поклона обично сви елементи нису видљиви, већ се, као код леденог брега, већи део крије испод поврпшне. Зато су закони резервисаны према даровима. Ово би били разлози за прихватање става Скице која предвиђа одговорност и за нехат. 9. Враћање зајма пре рока. Зајмопримац може вратитн зајам и пре рока ако претходно обавести зајмодавца и ако му накнади штету која би из тога наступила (чл. 507). Та штета би могла да се састоји у немогућиости да се да новац на кредит другом зајмопримцу под тако повољним условима, са толиким каматама. Ово je, додуше, тешко замислити у данашњим условима привреде и јагме за кредитима, али се законик не права за презент или неко предбудуће време, већ треба да траје и да дй одговоре и на проблеме које ће поставити измењеие економске околности ( п ). То je општи принцип који важи за све новчане облигације: „Дужник новчане обавезе може je испунити и пре рока” (чл. 317, ст. 1). Чак je то пропис имперагивне природе, jep став 2. проглашава ништавим одредбе уговора којим се дужник одриче овог свог права. И овде не постоји јединствено схватање у законодавствима. Пека полазе од тога да je зајам уговорен у интересу обе странке те у начелу не допуштају враћање зајма пре рока. Италијански ГЗ прави разлику између бесплатних и теретних зајмова: „Рок враћања сматра се уговореним у корист обе странке, а у корист зајмопримца ако je зајам без накнаке" (чл. 1816). Ипак разлика измеВу ова два решена у пракси није велика. Поставка се питање да ли у овим правима кредитор може одбити да прими исплату пре рока или je дужан да je прихвати, али има право на накнаду штете. Ако je ово друго случај, он да готово и нема разлике између тог става и оног по коме je допуштен повраћај зајмо пре рока, али je зајмопримад дужан да накнади штету коју би зајмодавад из тога имао. 10. Нпменски зајам. Постоји општи принцип да се не може пренети својина под условом или са неким ограничењима осим оних која спадају у стварноправне терете. Другаче je у римском и англосаксонском праву. Отуда на први поглед не изгледа допуштено да зајмопримац трпи контролу

(io) Италијански Codice civile чл. 1821, a из правила о поклону рекло би се да такав став има и BGB (§ 524).

(и) Навели смо овај пример зато што je приликом дискусије о чл. 507 било међу члановима Потчомисије неких који су питали у чему може бити штета за повериоца ако му зајам Суде враћен пре рока.