Анали Правног факултета у Београду

515

ЗАЗАМ Y СКИЦИ ЗА ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИЈАМА

да буде исплаћена после одређеног рока, продаја на кредит. Како се и у случају продаје дугује камата на цену од тренутка доспелости или чак и ако цена није доспела, али je извршена предаја ствари која даје плодове, и ове трансакције имају сличности са зајмом (чл. 446). 12. Зајсш и неправа остава. Неправа осхава (depositum irreguläre ) и бесплатни зајам у економском ефекту су идентични. И један и други посао састоји се у давању заменљивих и потропших ствари, с хим што се враћају, не те исте ствари, већ иста количина ствари исте врсте и каквоће. Уколико се на депоновани новац може наплаћивати и камата (какав je случај био у посткласичном римском праву и какав je данас са банкирским депозитима), онда je ова трансактдија сродна са каматним зајмом. Ипак, join од времена Римљана, ова два посла се раздвајају. Иако су у економском погледу то идентично трансакције, у правном су различите, У римском праву -та разлика je join и већа, jep je неправи депозит био посао bonae fidei, a mutuum спадао у negotia stridi iuris. Данас ова разлика не постоји, али остаје она основна: зајам je посао у интересу онога који добија новац или друге ствари. Било да je бесплатан или не, зајам je нетто што се обавља углавном на иницијатlшу зајмодавца и у његовом интересу. Када се закључује депозит, насупрот томе, депозитар je тај који чини услугу депоненту узимајући његове ствари на чуваше. Ипак, иако постоји и данас, ова разлика je нешто мање изражена. Неки облици нередовног депозита (додуше они су издвојени у посебан посао) као што je случај са банкарским депозитима, не могу се сматрати транса кцијама заклученим исклзучкво у интересу депонента. Имајући ово на уму, сматрамо правилним став Скице која задржава као посебан случаЈ оставе depositum irreguläre (чл. 745), али прописује да ће се на односе из овог уговора примењивати у начелу правила која важе за зајам. Једино се у погледу места и времена закл>учен>а уговора примењују правила из уговора о остави. Такав режим одговара хнбридној природи посла, природи ко ja je запажена joui у римском праву, а данас je joui изражеиија ( и ). Може се додуше приметити да би, имајући у виду околност да се претежиији део права и обавезе равна према правилима ко ja важе за зајам, овај посао можда требало уврстити у одељак четврти (зајам), али je аутор вероватно пошао од назива транкасције (неправи депозит) и од традиционалист места које заузима у законпцима. 13. 4 а ли je требало регулисати и неке друге облике зајма? Има законодавстава која предвиђају посебан правки режим за различите врсте зајмова. Y САД се прави разлика између малих и великих зајмова, нека законодавства предвиђају различиту каматну стопу за трговачке и нетрговачке зајмове, за оые са и без обезбеђења ( 15 ). ГраВански законик РСФСР

(14) Collât io (10. 7. 9) сматра да je пре зајам него депозит ако je депознтару дозвољено да се користи стварима (mutua magis videtur quam deposita). Међутим, Д. 16. 3. 29. 1 овај случај квалифчкује као оставу. Оба ова извора позивају се на Паулове Сентенције, што значи да je ј сдан од њик интерполиран. Оставл>ајући то по страни, очигледно je да у римском праву није постојала сагласност око правие природе ове трансакције. (is) Тако АГЗ (§§ 995, 995), затим тзв. Закони о малим зајмовима (Smalloan laws) у САД и други.