Анали Правног факултета у Београду

516

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

посебно помшье позајмне операције залагаоница, државних штедиошща и каса за узајамну помоћ. (чл. 272—274). Од различитих врста зајмова који се појављују у нашој пракси, највише пажње захтева зајам за стамбену изградњу и куповину стана. Он Je необично важан не само с обзиром на учесталост, већ и с обзиром на новчане износе и на дужину трајања. . Можда би требало у нашем закоиику посебно регулисати ову кахегорију кредитних послова уколико правня режим у нечему одступа од општих правних прописа. Нормирање би се могло извршити и на тај начин што би законик овластио посебни орган, било савезни било републички, да својим прописима регулшпе ову облает. Ykoahko оваквих специфичности нема, онда су оквири које даје Скица довољни. 14. Републичко законодавство и самоуправны aia: радних организаци;а. Испрва je свака од држава у оквиру североамеричке конфедерације и федерацнје уживала широку законодавну самосталност. Једно од првих подручја на коме се осетила тендеиција проширења федералне надлежности био je правни промет и облигације. Користећи се клаузулом Устава који je у надлежност савезних органа оставио осигурање трговине измеВу држава (interstate commerce) Врховни суд je све више залазио у регулисање трговине и облигација, па чак и чисто уставшгх питања, позивајући се на потребу заштите промета између држава. Природа промета je таква да не трпи правни партикуларизам. Основ за поновну примену римског права у средгьем веку чини баш настојање да се овим правом, као делом ошптег права које се примењује на трговце из различитих покрјина, омогући настанак једнообразног правног система. Тежња ка стварању униформних, јединствених норми карактерише новији развој међународног промета. Мишљења смо да сва важнија питања кредита и камата треба регулисати на јединствен начин. Y супротном могле би да наступе тешке последице по јединство тржишта, могло би да дође до дискриминације или фаворизовања једних кредитних установа на рачун других. Ипак, постоје нека питања везана за зајам која би требало препустити не само републичком законодавству, него и самоуправној нормативној делатности радних организација. Заложни заводи су нешто што нема битног значаја за спштејугословенски креднтни систем. Y односу на ову установу не постоји сагласност да ли су помоћ људима у невољи или су начин за искоришћавање туђе беде. Постоје разлике и у традицији и у пракси. Колико je познато, данас постоји само једна кредита установа оваквог карактера (у Загребу). Стога смо мишљења да je ово једно од питана које може република или покрајина самостално регулисати. Питање зајмова (краткорочшгх и дугорочних) које дају касе узајамне помоћи могло би се препустити не само републичком, него и самоуправном нормативном регулисању. Такође би неке елементе уговора о кредитираиу стамбене изградње из средстава радне организације могао да регулшпе статуи или посебан правилник саме организапије удруженог рада.