Анали Правног факултета у Београду

517

3AJAM Y СКИЦИ ЗА ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИЈАМА

15. Легитимност камата. Пихање да ли су камате дозвол>ене или не једно je од највише расправл>аних у историји економије и права, нарочито у средње.м веку. И економисти и правниди а ово je проблем у коме су економија и право најинхимније повезани - настојали су да одговоре на загонетку „како неко може да има колач и да га истовремеио једе” ( w ). Чини се да je већина теоретичара бркала два проблема; зашто се наплаћује интерес; да ли je оправдано узнмати интерес на позајмл>ени новац. Била оправдана или не, камата je вечита категорија права. Онај коме je новац потребаы мора да прихвати камату, онај који располаже капиталом може да га да под условима да му то донесе добит, да му се новац враги оплођен. Стога je у праву Tirgo који сматра да je у суштини својина та која објашњава ову појаву ( 17 ). Откад постоји својина постоји и могућност да се узима интерес на позајмљени капитал, без обзира на то како je етйка или религија гледала на то. Други je проблем да ли je то оправдано. Y античко доба зеленашење je морално жигосано, али правно толерисано. Сматрало се да je неприродно да се узима плод од новца који нема нека унутрашњо својства оплођавања, као што их има нпр. њиза. Y средњем веку и теорија и законодавство и црквени оци су једнодушни у осуди камата. Касније, са тријумфом грађанске мисли, са тријумфом трговаца, тријумфовао je и зајам са каматом. Ранији став теорије и закона осуђиван je као велика заблуда и препрека напретку, јер забрањује интерес „најлегитимнију ствар на свету”. Аок се у старом и средњем веку са подозрегьем гледа на трговину, сада се певају славопојке капиталу: „Напред, напред, капиталу! Остваруј своју каријеру, производећи добра за човечаиство! Ти си ослободио робове, ти си срушио тврђаве феудализма! Расти још више ... увећавајући демократију" ( 17 ). Не може се оцекити став Лристотела и црквених оца као заблуда. Вековна сагласност терије, права и морала није била погрешна. Камата je стварно била синоним за зеленашење, средство за искоришћавање туђе невоље и узрок пропадања дужника. Основни разлог за то био je потрошни характер зајмова, непостојање капитала, сем у зеленашком облику. Касније околност да „новац може рађати новац” постаје очигледна истина, зајмови добијају све више производни хсарактер и интерес постаје оправдан. Ренесансу старих дилема имамо у најновије доба. РЬих je донела социјалистичка револуција. Y социјалистичкој економској теорији једно време je владало схватање да су камате неспојиве са новим друшвтеним односима, да су оие атрибут капитала и капиталистичког начина производње. Касније ce у некој мери одступило од тога, али још увек ГЗ РСФСР дозволенна узимања камата само у случајевима предвиЬеним законом (чл. 270). А и у тим случајевима допуштене су релативно ниске каматне стопе. Код нас je било сличних дилема и у теорији и у законодавству.

(iß) How to have your cake and eat it too, lend it out at interest nume Samuelson, Economics, Hew York, 1958., стр. 575.

(17) Djuvara, Du prêt à intérêt, Paris, 1881, стр. 27.