Анали Правног факултета у Београду

520

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

извесно да ће га вратихи. ПредвиВајуВи мање каматне стопе за овакве зајмове, повећаном ризику законодавац додаје још један разлог да се они керадо дају. Наравно, онде где постоји друштвени капитал овакви разлози ке морају бити пресудни. Аустријски ГЗ и каснији закон о кредиту водили су рачуна о постојању обезбсЬетьа, па су предвиВали веће каматне стопе за зајмове без залоге. Извесна законодавства предвиВају мању каматну стопу ако на страни дужника наступе неке околности као што су: смрт, банкрот или ако je „хазрео зајам”, тј. ако je прошло вшпе од 23 месеца од његовог закључења С 24 ). Оваквом, статичном одреБиватьу каматних стопа могу се ставити озбиљне замерке. Макар да je либерализам у однпсу на камате грешно, у нечему нма право: постоје детерминанте интересно стопе и законом се на њих не може много утицати. Y условима стабилног новца или дефлације, у земли у којој постоји обиље капитала који се нуди, можда ће и каЈматна стопа од 5% бити превисока. Са друге стране, у Немачкој je ,1923. г. каматна стопа од 6% дневно била оцењена на суду као разумна, jep je покривала ризик до тада у свету невиБене инфлације. Онде где нема тржишне привреде држава још и може себи дозволит да на један крути начин регулшпе виснну интереса. Али у условима деловања закона тржишта то није могуће. Стога су неке земље у новнје време увеле корекције у систем закокског одреБивања каматне стопе, одређујући динамичне критеријуме тако да висина камата може да прати промене на новчаном тржишту. Y неким тржавама САД постоје посебни органи који одреБују каматне стопе. Вхтрџинија од 1944. има једну комисију; „дужност комисије биће да с времена на време испита економске услове и друге чиниоце који су у вези или су од утицаја на послове зајмова о којима je реч (мали зајмови О. С.) и да на основу ових фактора установи која Йе максимална каматна стопа бити дозволена” С 25 ). Y Белгији je комора овлашћена да сваке године одреди каматну стопу за поједине врсте зајма. Y неким закоиодавствима законска каматна стопа je функција званичне ескогггне стопе централнс кредите установе: у Немачкој 2% изнад есконтне стопе Reichsbanke, аргентински Трговачки законик (§ 565) прописује да Йе, у случају да се дугује камата а н>ена стопа није предвиВена, бити примењена банкарска есконтна стопа. Швајцарски Законик о облигацијама (чл. 104, § 3) за затезне камате комбинује оба ова метода; моратории интерес једнак je уобнчајеној есконтној стопи, уколико je ова вейа од 5%. Према неким мишлењима, овакав динамични начин одреБивања законске каматне стопе je погодан за трговачки кредит, док би за зајмове измейу грађана требало задржат уобичајени сситем законских каматних стопа (статичко одреБивање) ( 26 ). То се противи савременој тендеицијн изједначавања трговачког и граБанског права, тенденцији „комерцијали-

(24) Тако Вирџинија (Statutes of Virginia, Charlottesville, 1946, стр. 28).

(2ô) § 416 S a 37 Закона о малнм зајмовима Вирџииије.

(26) Гако Нузбаум, н. д., стр. 158.