Анали Правног факултета у Београду

521

3AJAM Y СКИЦИ ЗА ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИЈАМА

зације” цнвилног права, али би се могли наћи и аргумента за овакав став. У зајмовима између граВана обычно су употреблены маььи износи, грабани не морају биты упуйени у крехања есконтне стопе банака, док све то код прнвредника ни je случај. 18. Став Скице према каматама. Y погледу камата потребно je регулисаш три врсте стопа: моратории интерес каматна стопа за случај да je уговорено плаћање камате, али није одре Вена стопа максимална каматна стопа. Моратории интерес (законску камату) предвиВа чл. 223: „Дужник који задоцни са испугьегьем новчане обвезе дугује поред глазнице и камату од шест одето годшшье на име накнаде штете проузроковане задоцњењем, ако за одређеки случај није у закону одре Вена која друга свота". Поверилац не мора да доказује да je претрпео неку штету да би имао право на затезну камату, али ако je претрпео и већу штету због дужникове дощье, има право на накнаду ако je докаже (чл. 224, став 2). Такво решење je у складу са новијим тенденцијама. Од савремеиих права енглеско je готово једино у коме се интерес не дугује аутоматски, jep je правило настало у условима слабо развијене тржишне и новчане привреде. Поред тога Common law (укључујући и америчко право) не дозвол>ава да се тражи вейа накнада зато што je стварно претрплена штета већа него што износи моратории интерес, осим ако се тај захтев не заснива на неком другом основу а не на доцњи. МеВутим, немачко, швајцарско и аустријско право (ово последње само за трговачке послове) дозвољавају повериоцу да захтева и выше од мораториях интереса ако je претрпео већу штету. Taj став, који, како видимо, следи и Скица, поставла један проблем. Ако je поверилац претрпео већу штету од износа затезне камате зато што je вредност новца опала, да ли ће имати право на такву накнаду? Скица се определ>ује за номиналистички принцип, као и сва савремена права. За одрейену суму новца враћа се иста сума, без обзира на касније промене у његовој вредности. Да ли треба овај принцип апсолутно применити? Ако je обавеза извршена о року, нема сумње да га се треба држати. Али би се могли ставит пршовори на његову примину у случају доцње. Дужници могу оклевати са испуњењем дуга очекујући девалзацију или депрецијацију новца. Y току 1971. године динар je толико изгубио вредност да би и максимална каматна стопа била слаба утеха за повериоца. Постоји општи принцип права: Nemo auđilur turpituđimm suam allegane. Y једном случају наш суд je, после дугог колебања, ипак остао на позигшј ама номиналистичког принципа ( 27 ). Немачки судови су у време инфлације доделывали накнаду због претргтљене штете ( я ). Совјетски судови у овом погледу немају јединствеи став, већ су иекад дозволавали, а другипут ускраћивали накнаду штете због смањене вредности новца ( 29 ).

(27) Према казивању члана Поткомисије за закон о облигацијама и суди je Ј. Студипа.

(28) Reichsgericht , 29 јануар 1924.

(23) Нузбаум, н. д. стр. 216.