Анали Правног факултета у Београду

532

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

саставу, по култури и другим земљишним особинама једнако земљшпту које je било предмет уговора, а да je чак по свом положају земљиште које тужбом тужилац тражи слабијег квалитета од земљишта које je било предмет уговора. Међутим, све ово je без утицаја на одлуку суда о спору, јер у погледу земљишха не постоји измеБу странака никакав писмени купопродајни уговор или нетто друго на основу чега тужилац може тражити својину землэгппта односно својину к.п. 571/2 КО „Балуга заблаћска”. Приговор да je тужена купила за купопродајну цену друго землиште у П. такође je без утицаја на одлуку суда. Ова околност ј едино утиче на оцену менталитета странака. Приговор, пак, да je тужена обећала тужиоцу да ће му дати ма које земљшпте односно земљиште које добије по деоби ca браћом уместо купљеног земл>ишта, такоБе je без утицаја на одлуку суда. Обећање о коме тужилац говори не представља правни основ за стицагье својине. Обећање улази у приговоре странака и лежи ван уговора. Оно не везује странке. На основу овог обећања' тужена страна je требало да састави нови купопродајни уговор са тужиоцем. Ма какав споразум у усменом облику измеБу странака у погледу овога не везује странке и не прозводн никакво правно дејство у смислу чл. 9. Закона о промету земљишта и зграда. Уговором о куповини и продаји закљученом измеБу странака 27. IV 1959. године у ставу 3. тачка е) предвиБено je изричито; „да уколико браћа и сестре продавца не би продавцу хтели дати имагье које се овим уговором продаје да се у том случају уговор раскида, имање враћа купац а продавац купцу примљени новац, с тим да накнаду за то тада коришћено хгмање продавац не може тражити.” Овом клаузулом предвиБен je раскидки услов измеБу странака, и свака од странака на основу овога, а посебно противтужиља Љ. Б. може на основу ове клаузуле тражити раскид уговора. Неспорно je меБу странкама да су тужиља Љ. Б. и гьени санаследници извршили деобу имовине. Неспорно je, такоБе, да тужиља том деобом није добила ни део земљишта које je тужиоцу уговором о купопродаји од 27. IV 1959. продала. По налазу суда самим тим испугьени су услови из напред назначене раскидне клаузуле уговора о куповини и продаји. Због тога je суд одлучио да раскине уговор о куповини и продаји и тужили Љ. Б. поврати у својину земљиште које je било предмет уговора. Суд je ценно исказе сведока П. J., сведока Д. В. и исказе странака. На основу исказа П. J. и тужиле и туженика као странке утврБено je да противтужиља Л>. Б. није учествовала на рочшпту када je извршена деоба пок. С. I. Тужи. va није ни знала дан деобе алн се касније сагласила са добијеном к.п. 591/2. Тужил>а стога ничим није сама скривила да не добије земл>иште које je било предмет уговора измеБу странака. По исказу сведока П. I. стараоци малолетне М. J. инсистирали су да тужила не добије землиште које je раннје по привременој деоби узела и продала тужиоцу Р. Д. Из напред назначених сведочења значајно je само то да санаследнигхи нису хтели да тужнл>и издвоје део који je она продала Р. Д. На тај начин испугьена je клаузула раскидног услова да се уговор раскида уколико санаследници не пристану да продато землиште дају у својину Љ. Б. Сведочење Д. J. je без утицаја jep се оно односи на преговоре странака пре него што je извршена деоба и на обећање тужиле које je без правног деј-