Анали Правног факултета у Београду

549

ПОЈАВА И РАЗВОЈ ЧАРТЕРА

3. Историја путничког чартера, посматраног засебно, изван разsoja авијације, могла би и другачије да ce исприча. Према речима Ј. Газдика, који je проучавао настанак ове институције( 18 ) чартер je у почетку био индивидуалан. Појединац je закупљивао авион да би превезао своју породиду или пријатеље, а у ретким случајевима, као послодавац, и своје службенике. Y тој фази развоја чартера није ce постављало питање давања дела ваздухоплова под закуп, или препродаје карата другим путницима, пошто je закупай авиона закључивао уговоре о чартеру исклгучиво за своје личне потребе. Следећа етапа у развоју доводи до тзв. „чартер група”, jep се дошло до закључка да узимање авиона под закуп може, перед личних, задовољити опште интересе у друштву. Настао je принцип познат на Западу под именом „affinity group charter", на основу кога се захтева да путници који лете чартером имају за тај пут заједнички интерес. Y Сједињеним Америчким Аржавама добијање дозволе за чартер лет, Ynpasa за цивилно ваздухопловство je душ условљавала захтевом да група буде „школска, релиraj ског карактера или са истом чартер мотивацијом”. „Affinity” критеријум се у пракси лако изигравао, jep je одиста било тешко стриктно га поштовати. Колико je тај стандард данас растегљив најбоље показује пример америчке Ynpaße за цивилно ваздухопловство, према коме би јединствену трупу за цивилне чартер летове могли да представљају сви који раде у највећој згради на свету Empire State Building у Њујорку, а њих je преко 16.000. На овом нивоу развоја чартера већ су се, као закупци, појавили посредници; ваздухопловне компаније које узимају авионе других компани ja под чартер и тиме свој редован саобраћај појачавају ванредним чартер летовима, или путничке компани je којима je коришћење чартерисаног авиона значајан део редовне туристичке делатности. Осим овога, чартерима, такође, почињу да ce називају нередовни летови редовних ваздушних превозилаца, који путнике, по међународним или законским критеријумима „affinity group”, превозе сопственим авионима. Овде нема закупа ваздухоплова и, стриктно говорећи, није реч о уговору о чартеру, него само о уговору о превозу. МеЬутим, пошто je реч такође о нередовним летовима и пошто се примењују правки и друга стандарди, предвиђени за чартере, овакве превозе такође стављамо меВу чартер превозе, али их у теоријском смислу сматрамо правном категоријом чартера у ширем смислу. После чартера јединствених група дошли су чартери код којих се авион не даје у закуп само једној групи путника( 19 ). Појава овог новог облика чартер лета, званог „split charter”, објашњава се практичним тешкоћама ко je су компаније имале код тражења засебних група, довољно великих да заузму цео расположиви простор у ваздухоплову. Треба рећи да je „split charter”, непопуларан међу компанијама чланицама Међународног удружења ваздушних превозилаца (HATA), jep ce, због своје учеста-

(is) J. Thomka Gazdik, Are inclusiv tour charters scheduled or поп-scheduled services? in »The Freedom of the AIR«, Lcydon 1968, p. 106—122.

(is) Уз » affinity group charier «, америчка теорија и пракса позиају тзв. »split charter «, који представља подел>ени закуп ваздухоплова, односио правим однос, у коме ваздухоплов самостално користе две трупе путника.