Анали Правног факултета у Београду

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ И ОМЛАДИНА

Y Уједињеним нацијама не постоји никакво тело које би ce посебно бавило питањима правног положаја омладине, а не постоје ни конвенције које би регулисале посебно и искључиво питања везана за забрану дискрнминације омладине. Међутим, погрешай би био закључак да ce Уједињене нације нису до сада бавиле проблемима омладине и да нису нека пихања њеног положаја регулисале својим документима. За прихватање таквог, наизглед противречног закључка потребно je узети y обзир неколико чињеница. Прва чињеница се тиче одређивања самог појма омладине. Социологи обичавају да омладину третирају као посебну друштвену трупу чији ce положај, место и улога у одређеном времену и у одређеном друштву одликују извесним особеностима. Омладина, посматрана у правним оквирима, може ce појавити као трупа интегрисана у општи појам субјеката права, али и одвојено, као трупа којој управо њено својство младости доноси посебна права и дужности. Taj друга вид посматрања je сложен и због тога што право не познаје категорије „омладина”, „омладинац", „млад човек”, већ користи две опште усвојене категорије: „пунолетно” и „малолетне” лицеС 1 ). У Уједињеним нацијама je, такоВе, у нише макова, дотакнуто питање појма омладине. Тако je на XXV заседању Комисије за права човека, представник UNESCO-a скренуо пажњу на потребу ближег утврВивања значења појединих термина, позивајући се изричито на Резолуцију XX

(i) И ове две наведене, правые категорије, посматране са становишта међународног и упоредног права су варијабилне категорије. Граница узраста, граница тзв. пунолетсгва изражена у годинама живота, a која служи за поменуту категоризацију на малолетна н пунолетна лица, варира од државе до државе. Најчешће граничне године узраста за стицање пунолетства данас су, према решењима усвојеннм у националним законодавствима, 18, 20 и 21 година живота. Y поређењу са категоризацијама које уводе, на пример, биолошке или социолошке науке, произилази да je омладина заступлена како у категории малолетних тако и у категорији пунолетних лица. Будући да се човек, као субјект права, налази током живота у ситуацијама ко je захтевају од њега различити степей психичке и физичке зрелости (критеријуми који чине основ за разликовање статуса малолегног и статуса пунолетног лица, односно пословно неспособног и пословно способиог лица) и законодавац, унутар категорије малолетних и пунолетних лица, ствара нове категорије, као радио способних лица, тестаментално способних лица, итд. Значи, чињеница да je неко лице постало пунолетно и да je постало пословно способно, не може се узети као једини и довољан критеријум ближег одређивања појма омладине са становишта правые науке. (Ближе видети у студнји Виде Чок: Правый положај омладине у Југославији и у неким другим землама; Институт друшт вен их наука, Београд 1971, стр. XXVI + 300.