Анали Правног факултета у Београду

564

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

из Техерана и на Резолуцију Генералне скупштине 2447 (XXIII) и на начин њиховог третирања омладине. Наиме, он констатује да се омладина, односно младост, дефиншпе као одреВени период живота. Y том смислу се и UNESCO, обраћајући се омладини, по правилу обраћа групи лица старости између 15 и 25 година живота. МеВутим, Техеранска конференција позива UNESCO (Резолуција XX, пар. 6) да „развије своје програме који имају за циљ да створе у детету, почев од његовог уласка у школу, свест о поштовањм и достојанству права човека”. Иста резолуција обухвата и високо образована које се односи често на лица старија од 25 година. Y таквим условима, по мишљењу представнийа UNESCO-a, не треба појму „омладина” давати сувише уско тумаченье, с тим што се оно односи и на појам ~образование” који се не сме ограничили на школско и универзитетско образовање( 2 ). Друга чињеница се везује за идеју да je младима потребно обезбедити посебну заштиту. То je идеја којом су, у већој или мањој мери, прожета законодавства савремених земаља, a која je нашла своје место и у општим документима Дједињених нација о правима човека. Из Дниверзалне декларације о правима човека, донете 10. децембра 1948. године, произилази, на пример, да људи у добу детињства имају право на „нарочито старање и помоћ”, да сва деда, роВена у браку иш ван њега, уживају једнаку друштвену заштиту (члан 25, ст. 2), и да нзван те посебне заштите која се делимично протеже и на омладински узраст људи, иако се то у том документу не каже изричито, сваки човек ужива сва права која су наведеном Декларациям проглашена. МеВутим, може се закључитн и то да се одредбе члана 26, које се тичу права на школоваьье, Усмереног „пуном развитку људске личности”, првенствено односе на ошадину, иако то није нигде речено изричито. Y МеБународном пакту о економским, социјалшгм и културним праоблает заштите породице, односно деде, проширена je у два правда. Прво, изричито се каже да „посебне мере заштите и помоћи треба да буду предузете у корист све деде и омладине, без икакве дискриминације због порекла или других разлога” (члан 10, тачка 3). Изричито навођење „омладине” не би требало схватити као да je у раније наведеној Декларации омладина остала без заштите. Пакт je усвојен у време када су покрети омладине већ постали чшьеница о којој мора да води рачуна и меВународна заједнхша. Друго, заштита омладине се изричито захтева и у области рада, јер „деда и омладина морају бита заштићени против привредног и друштвеног искорншћавања” (чхан 10, тачка 3). Одредбе Пакта путем којих се признаје право сваког лица на образование (члан 13), у велико) се мери односе управо на омладину, с тим што се као заједничко за све врсте образованна (основно, средње и више) прописује обавеза држава да га учине доступним свима, односно да образована треба да омогући свакоме да има корисну улогу у слободном друштву.

(2) Commission des droits de l'homme, XXV session. E/CN.4/SR. 1057, p. 110.

(3) МеЬукародии пакт о економским, социјалним и културним правима усвојен 16. децембра 1966. године (Резолуција Генералне скупштине YH 2200 A/XXI).