Анали Правног факултета у Београду

565

УЈЕДИЊЕНЕ НАДИ JE И ОМЛАДИНА

МеБународни пакт о граВанским и политичким правима( 4 ) на сличая начин као н Декларација о правима човека, ни у једној својој одредби не регулише посебно грађанска и политичка права омладине. Једино у оквиру појачане заштите породице, којој се признаје својство основне ћелије друштва и ко ja, као таква, има право на заштиту од друштва и државе, осим забрале дискриминације деце, засноване на раси, боји, полу, језику, вероисповести, националном или друштвеном пореклу, имовини или роБењу, сваком детету се признаје право „на мере заштите од стране иегове породице, друштва и државе које захтева његов положа] малолетника” (члан 24). Наведени документа показују да су се Уједињене нације, у периоду закључно са доношењем пактова о правима човека, бавиле проблемима омладине скоро искључиво са становишта права човека. Такав однос Vjeдињених нација према омладини постоји чак и онда када се омладина не помшье као посебан објекат заштите, jep се сви видови заштите права човека односе и на омладину. Изузетак од овога, у том смислу што се омладина појављује као самосталан, посебан објекат заштите, представља проблематика заштите омладине на раду, односно делатност МеВународне организације рада, као специјализоване агендије Уједињених нација( 5 ). Трећа чињеница указује на знатну еволуцију у третирању проблематшсе омладине од стране Уједињених надија. Проблематшса омладине остаје, у првом реду, проблематика права човека, али истовремено и прелази њене оквире. Омладина није више само „објекат заштите”, већ она треба да буде активан учесник у развоју друштва. Други елеменат те еволуције изражен je у самим документами које почињу Уједињене надије да доносе, везујући тематику тих докумената за права и обавезе омладине. Временски посматрано, такав, суштински преокрет у односу Уједињених нација према проблемима омладине, дешава се после 1967. и 1968. године, тј. после периода ко] и ће у новијој историји бита забележен као период „омладинских протеста” до којих je дошло у више од педесет земал>а широм света. У акцијама које су Уједињене нације предузеле у овој новој, „другој” фази третирања омладине, треба тражити основне и главне елементе односа Уједињених нација према омладини, њеним захтевима, потребама и проблемима, за које не треба губити из вида да представљају само део захтева, потреба и проблема савременог друштва у целини.

(4) Међународни пакт о грађанским и политичким правима усвојен 16. децембра 1966. године (Резолуција Генералне скупштине YH 2200 A/XXI).

(5) Тако, на пример, у Меl>ународној организацији рада je join 1919. године усвојена, а 1937. године ревидирана Конвенција No. 5. којом je утврђена доња граница старости за запошљавање; такође 1919. године je усвојена, а 1948. године je ревидирана Конвенции No 6. о ноћном раду деце у индустрији; године 1946. усвојена je Конвенција No 79. о ограничењу ноћног рада деце и омладине на неиндустријским радовима; затим две препоруке 1965. године о минималним годинама старости за подземне радове и о условима запошлзавања младих на подземним радовима ( Conventions et Recommandations adoptées par la Conférence international du Travail, 1919—1966, BIT); Међународна организација рада je ставила на дневни ред спог 57. заседања које he бити одржано 1972. године, поново питање доње границе старости за запошљавање, посматрано како са становишта међународног тако и унутрашљег правног рсгулисања, односно са становишта могућности и потреба нове меЬународне акције у складу са савременим развојем друштва f Conférence internationale du Travail 57e session, Genève 1972: Rapporti IV/1) i>Age minimum d’admission à l'emploi«, BIT).