Анали Правног факултета у Београду

576

/ШАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мере за заједничку контролу квалитета воде, као, на пример, формирање поткомисије за испитивање квалитета воде ко je се врпш два пута годиштье, коришћење лабораторије у Гершаку за испитивање квалитета воде, тј. за свакодневно праћење физичких и хемијских својства воде, као и за праћење биолошког и бактериолошког загађивања воде и др. Споразум о рибарству у пограничним водама између Југославије и Мађарске од 1957. године садржи одредбу (чл. 5) којом се забрањује затаВивање граничних вода топљењем лана и сличног и отпуштањем отпадних вода и таквих материјала које штетно'утичу на рибљи фонд, без об-зира на то на који начин и са које удаљености долазе ове материје у граничне воде. Уколико се једна држава не придржава ове одредбе, предвиВа се да ће она накнадити штету. Скоро идентичне одредбе садржи и Споразум о рибарству у пограничним водама измеВу Југославије и Румуније од 1961. године (чл. 9), као и Споразум о рибарству у пограничним водама измеВу Југославије и Бугарске од 1962. године (чл. 5). Споразум о водопривредним питањима са Албанијом, Бугарском, Румунијом и МаВарском и статути мешовитих комисија стављају у надлежност ових комисија да разматрају мере које су потребне за спречавање загаВивања вода. Овако често понављање сличних одредаба у билатералним уговорима може да допринесе стварању обичајних правила или доношењу мултилатералних конвенција о забрани загаВивања вода меБународннх река и воденнх путева. Спорови због штета од загаћених вода. Интензнвно загаВивање вода меВународних река и водених путева већ доводи до спорова измеВу суседних и прибрежних земаља. Овде се може споменути арбитражна одлука о топионици Trail од 1941. године. Y пресуди се заступа схватање да je држава дужна да заштити друге државе од штетних аката пој единица који се налазе под њеном јурисдикцијом и због тога проглашава Канаду одговорном због рада ове топионице, одреВује се. накнада штете и забрањује њен рад. Тамо je била реч о загаВивању ваздуха и вегетације у суседној државе (САД), али, по аналогији, ово би се могло односити и на загаВивање вода (што je споменуто у пресуди), односно ова пресуда може да послужи као преседан у случају спора због зага Бивања вода меВународних река и водених путева и накнаде штете због истог. У другом једиом случају 1964. године дошло je до антиамеричких демонстрадија мексичких сељака због загаВивања реке Колорадо. Ови су захтевали од конзулата САД да се најхитније реши отицање загаВених (сланих) вода у реку Колорадо у области Мексикали. Демонстрације су биле резултат безнадежности 300.000 мексичких пољопривредника којима je претила опасност од пустоши у веома кратком року. ЗагаБене воде Колорада већ су онемогућиле узгајање памука, житарица и других култура на око 100.000 ха, a постојала je опасност да се угрози око 350.000 ха ораница Мексикалија. Мешовита комисија техничара, образована join 1962. године, припремила je, на иницијативу Мексика, пројекте за отклањање овог извора тешкоВа, али изгледа да су локалне власти САД и заинтере•сованн са амернчке стране одбили да предузму било какву акцију. Мек-