Анали Правног факултета у Београду

577

КОНТРОЛА ЗАГАБИБАЊА МЕБУНАРОДНИХ РЕКА

сико je поново затражио од САА да се најхитније реши овај оштар спор. Питање Je поставлено пред највшпим инстаыцама председницима Мексика и САД. Овај акт називан je и економском агресијом и платформом политичког приписка, пошто се долина Мексикали сматрала озбиљним партнером у продукцији памука, житарида и других пољопривредних култура( 4 ). Треба споменути да je у једном случају (1956. године), не на основу арбитражне или судске одлуке, вей по решењу мешовите комисије, Југославија тражила и добила накнаду у материјалу и новцу због штета ко je су биле учињене једној нашој фабршщ Лепенки због загађених вода Муре, до чега je дошло због охпуштања и чишћења акумулација аустријских хидроцентрала на овој меБународној реци. Мећународна сарадња за спречавање и забрану загаћивања. Поред раније споменуте билатералне сарадње држава, посебне напоре за спречавање и забрану зага Бивања вода чине пој едини органи и специјалнзоване установе Уједињених нација. Тако, 1954. године Економско-специјални савет доноси резолуцију( 5 ) којом се препоручује владама и одговарајућим специјализованим установама Уједињених нација да обрате посебну пажњу проблему очувања квалитета воде и спречавању загађивања. Четири године касније група експерата Уједињених нација израдила je студију о интегралном уређењу речних базена, у којој ce, поред осталог, истиче потреба од прикупљања података о средствима која ce употребљавају за спречавање загађивања и истраживање могућности за склапање конвенције о борби против зага Бивања меВународних река( 6 ). И још једном резолуцијом (675/XXV)( 7 ) Економско-социјални савет даје препоруке у вези са борбом против загаВивања у индустријски развијеним земљама и за спречавање зага Бивања у земљама ко je су на почетку индустријализације. У седишту Уједињених наци ja формиран je Центар за развитак водних богатства (ЦМВРХ) који, измеВу осталог, проучава методе и средства за спречавање загаВивагьа( 8 ). АРУ™ органи и агенције Уједињених нација који ce баве овим питањем, јесу Економска комисија за Европу, УНЕСКО, ФАО, Светска здравствена организација и МеВународна агенција за атомску енергију. Ова последња je 1959. године организовала у Монаку научну конференцију за одстрањивање радиоактивних отпадака. Иста установа даје иницијативу да једна група експерата изради норме које би требало применити да би се спречило испуштање радиоактивних отпадака у меународним рекама( 9 ).

(4) Наведено према Танјуговим извепттајима „Политика" од 15. Јуна и 31. јула 1964 године.

(5) E/Resolution (XVII) 20, Resolutions adopted by the Council at its 823rd Meeting, ASCOR, 18 th Session, Annexes, Ag. item, 4, 1954, стр. 8.

(e) Developpment intégré des bassins fluviaux. Rapport d’un collège d’experts, UN, E/3066, 1958, str, 66.

(7) B/3319, Centre, de mise en valeur des ressources hydrauliques, Premier rapport bienaie, ESCOR, 29 session, Suppl. special, стр. 6.

(8) Ibnd.

(9) Op. cil., стр. 12.