Анали Правног факултета у Београду

579

КОНТРОЛА ЗАГАБИВАЊА МЕБУНАРОДНИХ РЕКА

воде једне реке од предузимагьа мера на свим рекама истог слива и да за то није довољно што једна држава забрањује загађивање вода, ако то не учине и друге државе на истом сливу. Међутим, изгледа да овај аутор постојање овакве обавезе доводи у зависност од међународног карактера вода, какав немају све воде истог слива, већ само веће међународне реке. Супротно од aera, Andrassy заступа схватање да често понављање истих одредаба билатералних уговора које забрањују загаВивање вода, као и арбитражне одлуке у том смислу, потврђује постојање општеприхваћеног правила о забрани загађивања вода међународних река, уколико се тиме наноси озбиљна штета другој прибрежној држави( 17 ). Институт за меВународно право у својој Мадридској резолуцији од 1911. године заступа становиште да je „свако штетно мењање квалитета воде, свако бацање штетних материја (од фабрика и др.) забравьено”. Светско удружење за меВународно право (ИЛА) у познатој Дубровачкој резолуцији од 1956. године заступа схватање да je држава одговорна ако се загаВивањем вода проузрокује озбиъна штета другој прибрежној држави. Њујоршком резолуцијом од 1958. године ИЛА доноси препоруку о спречавању загаВивања вода. V Хамбургу 1960. године исто удружење доноси и посебну препоруку о контроля зага Бивања, која сугерише образовање специјалних комисија за контролу загаВивања за сваки слив, на основу споразума прибрежних држава, као и обављање претходних студија за сваки слив од стране установа које се баве таквом контролом. Закључшс. Нама се чини да изложено показује да данас преовлаВује свест како код појединаца, тако и код влада већег броја држава, да загаВивање вода иде на штегу како територијалне државе, тако и других прибрежних држава и да су сазрели услови да се донесу општа меВународна правила којима ће се забранити загаВивагье вода, а, пре свега, забранити загаВивање вода међународних река и водених путева.

Ар

Тодор Џунов

РЕЗЮМЕ Международное регулирование и контроль загрязнения международных рек и водных путей Настоящий труд был прочетан на белградском съезде Ассоциации „Мир в свете с помощью права”. В нем излагается понятие загрязнения вод и указывается на необходимость создания национальных и международных норм о запрещении загрязнения. В поисках указанных правил автор подвергает анализу положения двухсторонних договоров многих прибрежных государств, в том числе и Югославии, о запрещении загрязнения вод, знакомит с юридическими точками зрания, изложенными в спорах из-за убытков от загрязненных вод, дает ретроспективный обзор междуиарод-

ен) ANDRASSY , Les relations internationales de voisinage, RC vol. 79, 1952, t. 11, стр. 122—125.