Анали Правног факултета у Београду

590

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тање прихваћено у Основном закону( 1 ), у судској пракси( 2 ), њега прихва тају и правки писци( 3 ). Сагласно томе, дакле, схватању да општи услови представљају део уговора, а не реглементарно право (тј. не дрпе снагу из аката државне власти, него из сагласности воље уговорних страна), они се не доносе уз интервенцију државе, нити се државна контрола обавља приликом њиховог доношена. Самосталност осигуравајућих завода у доношењу општих услова оси гурања потврђује Основни закон у плану 9. „Правила осигурања и тарифе премија доноси осигуравајући завод сагласно одредбама овог закона”. Доношено ових аката Основни закон ставља у надлежност радничког савета осигуравајућег завода (чл. 50, ст. 2). Он их доноси на основу и у оквиру општих начела, одлука и смерница склпштине осигуравајућег завода ” (чл. 51). Против државне контроле у доношену општих услова осигурана го вори join један разлог начелне природе. Наиме, осигуравајући заводи в заводи за реосигуране по свом правном положају изједначени су са осталим привредним организацијама у нашем праву, тако да се на них применују прописи који важе за предузећа као општи (члан 3, ст. 3. Основног закона). Отуда, сматра се, државна контрола у доношену услова осигурана сужавала би самоуправна права радника у осигуравајуђим организацијама и тиме их доводила у неравноправии положа) са радницима других радних организација. Y нашем праву, стога, не постоји превентивна контрола државних органа у погледу општих услова осигурана. Међутим, не нарушавајући самоуправна права радника у осигуравајућим заводгша, Основни закон je итак желео да се при доношену ових услова обезбеди известан надзор, али сасвим другог карактера него што je државна контрола. Y моменту када су осигуравајући заводи почели самостално да послују, осетила се потреба да се осигура известан стручни надзор код доношена општих услова. Он се изражава у оснивању организација ко je врше актуарске послове (чл. 99—103, Основног закона) и о обвезивану осигуравајуђих завода и завода за реосигуране да своје ошпте услове „у циљу обезбеђена интереса осигураника и солвентности завода” подносе пре ниховог доношена овој организадији ради давана мшшьена о њиховој сагласности са економским начелима осигурана (чл. 27. Основног закона). Ове организације за вршене актуарских послова оснивају сами заводи било као посебну радну организацију, било као посебну службу у оквиру удружена осигуравајућих организација. Но, не само начин оснивана, него такоБе и на-

(1) Y члану 8, ст. 2. Основног закона: „Правила осигурања саставнн су део уговора о осигурању”. Y чл. 65, ст. 1. истог закона: „Права и обавезе из уговора о осигурању садржанн су у полней осигурања и правилнма или условима осигурања.”

(2) Врх. суд Југославије, Рев. 30009/63. (Збирка суд. одлука врх. судова, кн>. IX, св. I, бр. 37): „Правила осигурања која самостално прописује осигуравајући завод, a која нормално треба да буду саставни део уговора о оснгурању.” Врховни прнвредни суд у пресуди Сл. 1949/68, од 28 I 69. (Збирка суд. одлука, књ. XIV св. 2. бр. 222): „Правила оснгурања су по правилу саставни део уговора, односно полисе о осигурању, иста се позива на поједина правила према врсти осигурања."

(3) Др В. Јовановић, Осигурање у привреди, 1962, стр. 18; др Н. Николић, Неслагање између постигнутог споразума и полисе, Осигурање, 1956/9 —10, стр. 8.