Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

Jerzy Starošciak: ZARYS NAUKI ADMINISTRACIJI, PANSTWOWE WYDAWNICTWO NAUKOWE, Warszawa, 1971, 398 стр. Пољска правка наука дала je већ низ правних теорехичара управног права који и у Пољској и у иностранству уживају не само углед већ имају и одређени утицај на развој правке науке. Овај утицај посебно се истине у развоју науке о управи. Аанас најугледнији теоретичар Науке о управи у Француској je проф. Жорж Лангрод (Georges Langrod), који потиче из Потьске и у којој je као професор управног права објавно своје дело „Instytucje prawa administracyjnego" (Krakow, 1948). С друге стране, велики утицај на развој Науке о управи у содијалистичким земљама врши такође Пољак и то професор Јержи Старошћак (Jerzy Starosciak). Поред низа чланака објављених у пољским и иностраним часописима, и његовог запаженог уџбеника „Prawo administracyjne” који je објавио 1969. године у Варшави, као и монографије „Prawne formy dzialania administracji” (Варшава 1957 и руски превод Москва 1959), проф. Старошћак je поред утицаја на развој управног права видно допринео и развоју Науке о управи. Његово дело „Elementy nauki administracji” (Warzawa, 1964), залажено je и објављено у Москви 1965. године са предговором Ц. A. Јампољске. Y једном свом чланку проф. Старошћак подвлачи да je за правника норма и нравно регулисање основ његовог научноистраживачког рада од кога мора поћи али се залаже да правник мора применьивати нове методе у научноистраживачком процесу проучавања појединих правних института и посебно истине да се у том раду морају имати у виду јединство читавог правног система и повезаност научноистраживачког рада са друштвеним, економским и културним факторима тако да се у научноистраживачком пронесу проучавања појединих правних института користе и доститнућа не само правних већ и других друштвених наука: социологије, социјалистичке етике, економике. ЕНто другим речима значи проучавати не само нравно регулисање већ и какве су последние тог правног регулисања па с тога проф. Старошћак и истине да je у таквом истраживагьу посебно у примени емпиријски односно сощюлошки метод истраживања. Баш у вези с тим се и у програмима правних факултета у Пољској и јавила тенденција проширивања научноистраживачког хоризонта правника па су с тога у програм уведене као обавезне дисциплине, социологија, Наука о управи и посебни опциони предмети односно посебна предавагьа која представљају целину монографског карактера. Y вези са овим новим тенденцијама се развила у Пољској и Наука о управи која тежи повезивању научноистраживачког рада правника са потребама живота како би се што реалније оценила целисходност теоријских конструкција појединих правних института и критички уочили недостатци ових теоријскггх конструкција. Y вези са управном делатношћу у Пол>ској посвећује се посебна пажња тражењу нових форми и метода управне делатности. Стога проф. Старошћак истине да се поред управноправне делатности управе мора проучавати колико управа може користити у својој делатности договоре или форме блиске договору односно сагласност између грађана и органа упра-