Анали Правног факултета у Београду

774

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

главе третирају организацију државне власти у Србији. Врховни органа власти по овом пројекту јесу: кнез, кабинет од шест министара, Сенат (у овом пројекту Совјет се назива Сенат) и Скупштина. Највећи број одредаба третира положа) кнеза и Сената. Сенат je састављен од осам сенатора које бира Народна скупштина. Y ствари предвиђено je да кнез предлаже по три кандидата за свако сенаторско место а Скупштина да их бира већином гласова. Сенатори су могли бити само рођени Срби. Сенат би у свои саставу имао четири одељења унутрашњих и полиције, финансија, правосуВа и свештенства. Министри су такође заседали у Сенату. Кнез би их бирао и мењао. ПредвиВена су следећа министарства: иностраних, унутрашњих, правосуђа, просвете и црквених дела, финансија и полиције. Сенатори су и по овом пројекту непокретни а могли су се сменити само у случају „погрешке, старости, неспособности за дјело и смрти”. ( 3 ) Кнез je могао да мења и поставља потпредседника Сената. Ниједан орган по овом пројекту није предвиБен као законодавни. Из одредаба о саставу Сената може се закључити да je утица j кнеза на избор сенатора знатан, па према томе и на Сенат као орган власти и поред чшъенице што су сенатори сталии и непокретни. Треба такође истаћи да су одредбе нацрта о организацији Сената потпуно нове. Y дотадашњим српским нацртима Совјет у целини или део Совјета третиран je као Попечительство (истина и у овом нацрту извршена je подела послова у Сенату на четири одељења) сада je пак предвиБена влада са ресорним министрима као посебно тело. Значајно место дато je Скупштини. Yaeß у целини, систем власти предвиВен овим нацртом je интересантан и има новина у односу на претходне, али он не даје један пеловит систем уставног уређења. Аруги докуменат обележен као ,Д г став” je знатно потпунији. Уставноправна проблематика je скоро у целини обухваћена и са формално правке стране представља акт који има скоро сва обележја модерног устава. Нацрт устава има седам глава и 81 члан. Прва глава посвећена je богослужењу, друна под насловом „О књажевству Сербие” набраја нахије које улазе у састав Србије. Трећа глава говори о правима и дужностнма српског народа. Четврта поново о „Праву грађанства србског”. Пета „О устројениу државе државе србске” шеста глава „О књазу, књажеским правима Ti дужностима” и седма „О народњем Совјету". Y Нацрту су такође истакнута многа начела буржоаских устава: законитост, једнакост граВана пред законом, политичка права и слободе граВана, подела власти, неприкосновеност приватне својине. Но, у Нацрту има неких одредаба које поменута начела ограничавају. На пример у четвртој глави „О праву граВанства србског” истакнуто je да се „од права државног граВанства изузимају, пастири, слуге кочијашке, ... бременоше (Lastträger) и др. Врховни органи власти по овом пројекту јесу: кнез, кабlшет мнш!стара, Совјет, Апелационп и Велики суд. О Скупштини нема посебних одредаба. Она се поминье само у глави шестој ко ja третира положа) кнеза а поводом неких питања о наследном кнежевском достојанству. Кнез има законодавну и извршну власт. Законодавну дели са Совјетом а извршну обавља сам преко кабинета министара. Он непосредно руководи иностраним делима и оружаним снагама.

(з) Исто.