Анали Правног факултета у Београду

775

НЕОБЈАВЛЕНИ НАЦРТИ УСТАВА Y СЕВШИ

Кабинет министара или државних секретара, како се називају у овом Нацрту, саставлен je од пет ресорних министарстава: иностраних дела, унутрашних, финансија, правосуВа и војних. Совјет je законодавни орган власти, саставлен je од девет совјетника које бира народ по нахијама, с тим што две нахије бирају једног совјетника. (Србија je по овом нацрту поделена на 18 области или нахија). Кнез je добио право да одобрава односно не одобрава избор совјетника. Y Совјет још улазе синови и браћа врховног кнеза са навршених 18 година. Председника Совјета поставла кнез. Совјет се третира као законодавни орган власти; законодавну функцију дели ca кнезом. Али није предвиђена процедура доношења закона изузев што je истакнуто „да кнез Совјету средством кабинетних секретара, a Совјет кнезу преко своји совјетнически секретара предложениа о законима чине”. Совјету je дато право сазивања Скупштине. Устројство Совјета није прецизно одре Вено, изузев што je предвиВено да Совјет своје послове обавла преко одељења која ће закон установити. По овом нацрту je јасниje и прецизније одређен положај Совјета како у погледу надлежности и са става тако и у погледу његовог односа према кнезу. И у овом пројекту централно место у систему власти поново заузимају кнез и Совјет. МеВутим, утицај кнеза на састав Совјета je велики, jep иако су нахије бирале совјетнике што je Совјету формално давало карактер изабраног представничког тела, кнез je преко права вета на избор совјетника фактички утицао на његов састав. Y 1835. години настала су два уставна документа. Један Нацрт (за који се не зна ко га je састављао ни у којем je месецу донет ( 4 ) и Сретенски устав. Y Нацрту из 1835. године уставна материја поделена je у једанаест глава, доста je сличан Сретенском уставу али има и разлика како у погледу редоследа материје тако и у погледу места и улоге појединих врховних органа власти. Неких поглавла у Нацрту има а нема их у Уставу из 1835. Тако у Нацрту постоји посебна глава о попечителима док се у Сретенском уставу те одредбе налазе у глави о Државном совјету. И у овом Нацрту највише простора посвећено je врховним органима државне власти. Власт je организована на принципу под еле власти. Законодавну власт имају кнез и Совјет; „законоизвршителну” кнез и судску власт судије које кнез поставла. Поред кнеза и Совјета предвиђена je и Скушитина као орган власти. Глава пета и седма, регулишу положај кнеза и Совјета. Функције власти које je кнез добио по Нацрту су значајне. Као извршни орган власти кнез je поставлао указом све чиновнике и све „струке правлениа”. Кнезу je припадало врховно заповедништво над војском, право помилована, склапана уговора са иностранством (била je потребна сагласност Совјета). Y законодавству имао je право да предлаже или да тражи измене, допуне и тумачена закона од стране Совјета као и да даје сагласност на законе које Совјет изгласа. Попечителство je законоизвршителна власт кнеза који их поставла и отпушта. Но и поред тога, све кне жеве наредбе и акта према потписивали су ресорни министри. YAora попечитела у законодавству сводила се на предлагане закона Совјету уко-

(■1) ЛСРС, Фонд Илије Гарашанина 5/1835.