Анали Правног факултета у Београду

776

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лико су имали одобрење кнеза и међусобну сагласност о пројекту закона који подносе Совјету. Има доста одредаба о одговорности попечитеља, отпуштању, односу према кнезу и др. Попечительство je састављено од шест ресорних попечители: иностраних дела, унутрашних, војних, правосуђа, финансија и просвете. Велики број одредаба регулшпе положај Совјета. Совјет се састоји од 16 чланова од којих je један председник. Чланове и председника Совјета поставља кнез указом; бира их између најотменијих и најспособнијих људи. Лица која се бирају за совјетнике морају бити Срби, не могу имати мање од 35 година и морају имати непокретну имовину. Пројекат предвиђа поделу Совјета на три одељења. V сваком одељену заседало би пет совјетника с тим што би један од њпх био председник одељења. Административне послове у Совјету обављала би три секретара. Основна функција власти Совјета по овом пројекту je законодавна, међутим ои je обављао и неке послове из домена извршне власти. Y законодавству записано je у пројекту „Совјет je чисто законодавна власт и ову власт дели он са кназом”. Процедура доношевьа закона у Совјету по овом Нацрту одвијала би се на следећи начин: сви важнији предлози закона и уредби које су подносила одговарајућа тела слата су поменутим одељењима Совјета а они су на бази тих предлога правили нацрте. Овакви нацрти читали би се на главном заседању Совјета у присуству попечителе. Нацрти закона су усвајани већином гласова, али су седницама Совјета морали присуствовати бар две трећине совјетника. Закони би ступали на снагу после кнежевог одобрена и обнародована. Међутим, уколнко би кнез имао примедбе на изгласане законе они би се враћали Совјету на поновно разматрање. Ако Совјет у поновном заседању не измени свој став, већ изнесе нове аргументе за прихватање закона „онда се о тој ствари неће моћи наставити реч за читаву годину, а по истеченију једне године моћи ће се наново предложениje о томе чинити. Овако ће се продужити дотле док се пожелано споразуменије у логичном предмету између кнеза и Совета не установи”. ( 5 ) Y домену извршне власти, Совјет по овом Нацрту решава о платама и наградама чиновника и увођењу новпх чиновничких звана. Такойе je имао право да оптужује попечител>е у случају повреде устава и закона земаьских. Из одредаба које се односе на законодавну функцију Совјета може се закључити да je Совјет и у овој својој најважнијој функцији ограничен, јер ce ниједан закон није могао донети без кнежеве сагласности. Ни извршна власт Совјета није велика, јер се сви важнији послови из овога домена налазе у рукама кнеза. Читав систем власти у овом Нацрту конципиран je тако да се истакне што вейа улога и утицај кнеза као врховног органа власти. Из приказаних функција власти државних органа може се закључити да прокламовани принцип о подели власти ни по овом пројекту није реализован. Сви поменути врховни органи власти више или мане учествовали су у законодавству. Извршна власт ни je такође у потпуности одвојена. Најсамосталнија je судска власт. Један став девете главе о судству предвиђа да „власт судејску не може никоим начином упражнавати ни

(s) АСРС, ФИГ, 5/1835.