Анали Правног факултета у Београду

934

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

так, док би странку коју би требало обвезати то озбиљно погодило. Y таквом случају, тврдило се, боле je и свесно криво пресудити, него стварати услове за лоше односе измеВу радних j единица, радних луди и сл. V другу групу разлога спадају они који су последица развијања и усавршавана самоуправлана у радним организацијама, као дела самоуправног система у целини, пораста свести радних луди у предузећима и сл. с једне стране, и унапреВења односно усавршавања рада унутрашње арбитраже с друге стране. Развитак и усавршавање самоуправног система, сопствено искуство у вези са решавањем спорова путем унутраппье арбитраже и сл., довело je до постепеног сазревања свести о томе да je самоуправно договарање боли и сигурнији пут за решаванье спорова и превазилажене несугласница и сукоба уопште од арбитраже. Због тога се у неким радним организацијама прописује, као обавезан или факултативан, претходни покушај решена спора самоуправним договором. Карактеристично je да су нека пре дузећа то предвидела својим актима и када je реч о споровима са другим предузећима, тако да се тај принцип по самој логици подразумевао и за спорове унутар предузећа. Има радних организација које тај поступал примењују у пракси иако није прописима предвиВен. Y неким случајевима чак се иде и на раднички савет радне јединице, односно предузећа. Најчешће се покушај решена спора споразумом поверава руководиоцима радиих јединица, али многе радне организације предвиВају обавезу изношена на одобрене пред раднички савет таквог договора. Односи измеВу радничких једшшца регулишу се у неким организацијама писменим уговорима, тако да и то у великој мери доприноси смањењу спорова јер су права и обавезе у таквом случају позната и свако нихово кршење лакше je утврдити, али, и отклоните без изношена спора пред унутрану арбитражу. То истовремено олакшава и рад унутрашњој арбитражи, jep je утврВиване правог стана ствари далеко једноставније (посебно када су у питану чланови арбитраже који немају правничко (образоване) када су права и обавезе писмено регулисане, него када се пословни односи развијају на бази усменнх договора, плана, разраБених пословних односа и сл. Увидело се да je некорисно изношене сваког спора пред унутрашну арбитражу. С једне стране, када су у питану спорови мале вредности или малог значаја, односно једно и друго, нихово решаване од стране унутрашне арбитраже уопште није економски оправдано. Наиме, због издатака у вези са воВенем спора, губленем времена, чеканен на одлуку и сл. доводи до изналажена начина споразумног решена таквих спорова. С друге стране, када су у питану велики спорови, по износу и значају, нихово изношене на решаване пред унутрашну арбитражу често више штети пего што користи. Не због издатака у вези са таквим спором, односно гублена времена и сл., већ због потребе чекана одлуке, а то у неким случајевима значи чекане средстава за нормално одвнјане рада. Зато су у таквим случајевима споразуми уместо арбитраже, најчешће поравиана са попуштањем једне или обе стране у спору, често корншћени начини решавана спорова.