Анали Правног факултета у Београду

935

РАД УНУТРАШЊЕ АРБИТРАЖЕ Y ПРЕДУЗЕНУ

Веома je интересантан један начин ликвидирања спорова споразу мом странака, како пре изношења спора пред унутрашњу арбитражу, тако и у току поступка пред овим телом. Није реч само о поравнању које ce склапа пред унутрашњом арбитражом, што пракса рада унутрашње арбитраже такоЬе познаје. Y питању су случајеви који су резултат рада на прикупљању доказног и другог материала за покретање спора, односно процесне граВе која се прикупља и формира у току поступка пред унутрашњом арбитражом. Познати су случајеви споразумног решавања спорова на тај начин што су, на основу прикупљеног материјала за покретање спора, већ сами одговорни руководиоци у радним јединицама долазили до закључка да je споразум уместо арбитраже далеко бољи начин окончања сукоба. Или, изношењем таквог материјала, односно образлагањем потребе покретагьа спора у конкретном случају на радничком савету радне јединице и сл., долазило се до сазнања да je изношење спора пред унутрашњу арбитражу или непотребно, или да je самоуправни договор бољи пут, и тако даље. Било je доста примера окончања спора без одлуке арбитраже и тако што се за уреВење настлог сукоба користила процесна граВа прикупљања у поступку пред унутрашњом арбитражом. Тако, на пример, у поступку одреБивања свог члана арбитражног већа, при чему се раднички савет упознавао са насталим спором и процесном грађом прикупл>еном до тог тренутка, често се увиВало да je арбитражно решење таквог спора непотребно. Или, у било којој фази поступка пред унутрашњом арбитражом, нарочито претходног у коме се врпш прикупљање и формирање процесне граВе, једна или обе странке искористе ту граВу и пронаВу могућност решена спора без одлуке арбитраже. Y предузећима где je унутрашња арбитража имала своје право место, а у којима je систем информисања био добро организован, о значајним одлукама обавештавани су радници предузећа, односно радне ј единице на начин који je био најпогодггаји (достављањем примерка одлуке оним радним јединицама у којима би могло доћи до сличног спора; објављивањем одлукау информатору предузеВа, односно обавештавањем, стављањем одлуке на огласној табли предузеВа и сл.). То je доводило не само до поспешивања споразумног решавања спорова него и до отклањања њихових узрока. Тако су одлуке унутрашње арбитраже имале и превентивно дејство. Оне су утицале или да до спорова уопште не доВе, или да се њихов број смањи у приличној мери. Најзад, наводимо и чињеницу да су неке унутрашње арбитраже у својим одлукама наводиле изрично да странке могу свој спорни однос уредити и на други начин, а не само на онај како je било у одлуци предвиВено. Истовремено, у свим тим случајевима такоВе je изрично одреВивано да другачије уреВење односа не сме бити на штету других радних јединица, односно на штету предузеВа. Најчешће се то практикује када су у питању спорови у вези са закључењем уговора. г) Четврти период. С обзиром да се, како je речено, о периодима говори у садржииском, а не формалноправном, односно временском смислу, почетак овог периода je тешко одредити.