Анали Правног факултета у Београду

965

CYACKA ПРАКСА

право не припада; о томе ће бити више (правоснажних) управних аката, али правном поретку то не чини никакие сметне. МеВутим, ако странци приликом одлучивана о неном поновном захтеву тражено право буде признато, ствар ће стајати друкчије. Поступак управног органа у овом погледу неће бити истоветан у различитим приликама. Најгрубље a уједно и најједноставније разликовање случајева када се мора односно када не треба уклањати раније решење, може ce постићи путем разлике у начину остваривања права у питању. Ако се од носно право исцрпљује једнократним испуњењем, онда се раније негативно решене мора уклонити. Такво право ce остварује одједном и у целини. Остане ли неуклоњено раније решење којим je одбијен захтев странке, тјкојим je нађено да странци односно право не припада, а донесе се ново којим се то исто право призна истој странци, настаће ситуација због које се ново решење мора уклонити. Наиме, одредбом члана 262, став 1. тачка. 2. 3¥П-а прописано je обавезно поништавање по праву надзора решена, (каснијег) ако je у истој ствари раније донето правоснажно решене којим je та управна ствар друкчије решена, што je и разумљиво с обзиром на то да су та два решена контрадикторна и до те мере инкомпатибилна. да се међусобно искључују. Управо таква ситуација би настала ако се у означеним случајевима мериторног одлучивана о поновном захтеву странке не би уклонило раније решене. Ако се, меВутим, право које je посреди не исцрпљује једнократним испуненем, него се остварује у оброцима (ако оно континуирано „тече”),. онда управни орган не мора да уклони своје раније негативно решене, мада je приликом одлучивана о поновном захтеву истој странци признато то право. Ово произилази из напред изложеног схватана да решене донето приликом одлучивана о поновном захтеву странке може да делује тек после наступана правоснажности ранијег решена. Код признавана права које се остварује у оброцима, у решену којим се оно признаје увек се мора изрично означити или се из свих околности несумниво мора уочити. датум почетка остваривана тога права (датум од када то право „тече”). Када се странци призна такво право приликом одлучивана о неном поновном захтеву, с обзиром на напред речено, почетак остваривана тога права никако се не може одредити указал, од времена доношена ранијег (негативног) решена, него се почетак остваривана права мора одредити од, неког каснијег датума (рецимо, од дана подношена поновног захтева или од дана доношена новог решена, што ће зависити од природе ствари и других околности). Правном поретку не може сметати ако у таквом случају не буде уклонено раније (негативно) решене. Јер, раније решене иако се тиче истог права представља одлуку о томе да извесном лицу то право не припада у одређеном времеиу, a касније, почев од одреВеног дана, то му право по новом решену припада. Таква два решена у овом случају нити су контрадикторна нити се међусобно искључују. Она се, напротив, допунују, стварајући на тај начин континуитет у одлучивану о односном праву. Истина, после доношена новог (позитивног) решена раније (негативно) решене више нема никаквог значаја за правки статус лица у питану. То решене му, говорећи свакодневним језиком, нити смета