Анали Правног факултета у Београду

782

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

данка и издавања нових закона (по Уставу од 1838. скупштина није цредвиђена). Јавност рада свих органа а посебно скупштине као и слобода штампе (по Уставу јавност рада државних органа није предвиБена као ни слобода штампе). ОбезбеБење личне слободе и имања и једнакост граБана пред судом (што je и Уставом предвиђено). У ствари цео Нацрт садржи критичке примедбе на систем власти предвиђен Турским уставом. Фрагьо Зах као и Матија Бан настоји да ојача улогу кнеза увоБењем нових органа и поновним враћањем неких органа који нису предвиБени тако званим Турским уставом. Нови орган власти у Заховом Нацрту je Кабинетски совјет у чији би састав ушла кнежева канцеларија и централно правленије од три министра. Кнез би у овај орган могао именовати и неке своје људе у које има посебно поверење. Они би се називали „дејствитељни сачленови”. У изванредним случајевима кнез je могао на пој едина заседаньа позивати заслужне и искусне л>уде који својим знањем могу помоћи расправљању појединих питања. Ови би се називали „изванредни сачленови Кабинетског совјета”. Заседања су могла бити редовна и ванредна. Председник кабинетског совјета био би кнежев представшие. Кабинетски совјет би расправљао и давао мишљења о неким значајним државним питањима пре доношења одлука од стране кнеза и Државног совјета. Одлуке у Кабинетском совјету би ce доносиле једногласно им већином гласова. Кабинетски совјет je према томе саветодавни а не и извршни орган власти. МеБутим, основни проблем у функдионисаиьу овог тела који je уочио и творац овог Нацрта јесте положај и улога министара у телу ко je би имало само саветодавни характер. Значи да они тј. миннстри у оквиру своје надлежности micy могли доносити одлуке када учествују у раду Кабинетског совјета. Поновно увоБење скупштине по мишљењу Фрање Заха довело би до већег утицаја народа на правительство јер Совјет не може заменит скупштину, зато je његова критика усмерена на многа питаньа из организације и делатности постојећег Совјета. На пример, он сматра да сталност совјетника негативно утиче на извршну власт „јер се две власти једна поред друге стално поставл.ене налазе” (мисли на кнеза и Совјет). Затим, контрола извршне власти од стране Совјета доводи до свакодневних интрига, стога je немогуће државну тајну сачувати. Зах указује на тајност рада Совјета и одсуство јавног мњења на тај рад. „Са основой дакле пише Зах сматрају све уставне државе јавност као виштествену част уставног државноустроенија”. Трећа примедба односи се на немогућност збацивања совјетника изузев по одлуцп Порте. У том смислу Зах наставља „докле турски султан заштиштава србског советника од његовог књаза. Може ли се под оваквим обстојатељствама очеюшати да ће свн србскн совстиици само у интересу отечества делати. Има ли Совет основа књаза и народа бојати се, кад гьега цела Србија не може сбацити”. ( ,2 ) Зах сматра да се ове аномалије у уреБењу Србнје могу поправитн без мешан>а са стране ако се скупштина оргаиизује као орган власти са знатно већим утицајем него до сада. МеБутим, иако je сигуранда je Србији као уставној монар-

(12) Архив СР Србије, Фонд Илије Гарашанина 225.