Анали Правног факултета у Београду

783

НЕОБЈАВЉЕНИ НАЦРТИ УСТАВА Y СРБИЈИ

хији потребна скупштина свестан je да она не може бити организована као модеран буржоаски парламент, зато je он у недоумици: 1. из каквих се чланова има скупштина саставити, 2. ко ће бирати чланове скупштине, 3. која су својства скупштине и колико ће се пута и у каквим случајевима скупштина састајати. Y погледу организације скупштине предлаже две алтернативе: или по делу скупштине на два дома горни и доньи или једнодомну скупштину која би се звала Обшта народна скупштина. Y доњи дом (дољна част) по овом Нацрту улазе окружни началници позвани у име кнеза од стране попечителе унутрашњих дела (17 чланова); затим по пет изабраних кметова из сваког среза (270); по један свештеник из сваког среза изабран од среског свештенства (54); сви председници окружних судова (17) и председник Београдског варошког суда (1); по један учитељ из сваког округа кога попечителе просвете у споразуму са попечителем унутрашњих дела наименује (17); два чиновника из финансијске струке које попечитељ финансија наименује (2); Београдска општина бира из своје средине (3); Шабац (1); Јагодина и Смедерево по двојицу (4) и осталих тридесет вароши по једног депутата (30). Према томе, укупно би било 417 депутата. Y горни дом (горна част) ушла би: четири попечитеља (4); митрополит и три владике (4); чланови кабинета који нису попечитељи (1); седамнаест совјетника (17); пет чланова Врховног суда (5); председник Апелационог суда (1); помоћници попечителе иностраних и унутрашних дела (2); по један најстарији чиновник после попечитеља правосуђа, просвете и финансија (3); начелник санитета (1); ректор лицеја (1); по један професор филозофског и правословних наука (2) и начелник гарнизоне војске (1). Свега 42. Yicyraro из оба дома 459 депутата. Ykoahko би постојала једнодомна скупштина онда би се неки чланови могли изоставити, а у случају поделе, кнез би имао право наименовати још неке чланове. Председник донег дома био би попечителе унутрашних дела а горнег кнежев представите. Кнез отвара и закључује скупштину. Основна делатност скупштине по овом Нацрту била би следећа: гласане новог пореза; упознаване са претходним буцетом; право подношена молби и жалби кнезу које се односе на буцет и на нека питана унутрашне политике; одобраване свих закона који се сматрају основой државног уређена. На пример, устав не би могао ступити на снагу уколико га скупштина не одобри. (Скупштина бира посебну комисију од 11 чланова који испитују поменуте законе и о томе подноси предлоге). Зах предлаже да се скупштина сазива једанпут годишне, но уколико то није могуhe, онда најмане једанпут у три године. Право сазивана редовиих и ванредних скупштина припада кнезу. Скупштина по Заховом нацрту није била замишљеиа као оперативно тело нити je то била модерна концепција буржоаског парламента. Посланици нису бирани на основу бирачког права већ су представљали одговарајуће структуре (представници вароши, свештенства, учитеља и др.). Међутим, она није имала потпун карактер сталешке скупштине већ обележја и модериог буржоаског парламента и сталешке скупштине. Скупштина, такође, није имала карактер закоыодавног тела већ je иницирала доношење неких закона и одобравала најзначајније законе. Оваква скупшти-