Анали Правног факултета у Београду

784

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на није одговарала ни тадашњим приликама у Србији нити времену када су се у Европи изграђивали и учвршЬивали модерни буржоаски парла менти. Да напоменемо само да je и по Уставу од 1835. године била пред виБена знатно модернија концепција скупштине, када су послашщи бирани на основу бирачког права. Y Нацрту je доста простора посвећено попечитељству министеријуму. Зах критикује централно правленије по Уставу од 1838. године и одриче му карактер праве владе, јер нису заступљени сви ресори. Он критикује одредбе Устава од 1838. и Устроеније о Совјету из 1839. по којима отпуштени попечители иду у Совјет па каже „Лепа чест за србски Совет да он и онима за прибежиште служи кои су се као неспособни, шкодливи или јошт дволични показали”. ЕЬегова критика усмерена je и на чиновнички апарат као део управе, jep непокретни и неодговорни чиновници могу да буду у опозицији без бојазни да буду смењени. Према томе, „цела државна машина губи тиме покретну слику и гипкост и пада помало у бирократическо блатшпте”. ( 13 ) Мандат за састав министеријума по угледу на друге државе кнез би поверавао свом представнику или првом министру а они би подносили листу кнезу на одобрење. Кнез je могао поднету листу одобрити или не одобрити. Но и они су могли вратити мандат за састав владе кнезу. Ако у министеријуму дође до неслоге измеВу министара, онда би, по Заховом мишљењу, требало поднети колектпвну оставку и нменовати нову владу, jep влада мора бити јединствена пошто заступа заједничку политику. Међутим, министарска криза може настати и ако дође до неспоразума измеВу кнеза и појединих попечитела као и Совјета и попечитела. У првом случају кнез би имао право да такве попечителе отпушта и бира најспособније. У другом случају, по досадашњнм законским прописима кнез je бпо принуВен да на предлог Совјета поставла министре (Устројеније Совјета од 1839). Но, пошто Совјет по Заховом мишлењу није у правом смислу представшгчко тело jep се његови чланови не бирају од народа, не би му требало дати такву могућиост. Из анализе одредаба Заховог нацрта о организацији и карактеру органа државне власти може се заклучити да je он предлагао решена и правио комбинације имајући у виду неразвнјеност друштвено-економског и политичког система тадашње Србије. Но и перед тога, многа палијативна решена која je нудио нису се могла применити у Србији. Он je преко неких нових органа власти или преко постојећих, нудио углавном стару садржину у новој форми у многим случајевима превазнБену. Тако je Зах са правом чинио низ замерки Совјету као органу власти и видео у меБусобним односима кнеза и Совјета „клицу револуције и анархије”. Као

(13) Фрањо Зах предлаже неке днсщшлинске казне за непослушне чиновнике: 1. усмена опомена; 2. пнемена опомена са претњом задржавања плате; 3. стварно одбијање плате ca претњом да ће му се други пут половина плате одбитн и премештај на друго место; 4. одбијање пола плате до поправл>ања, с тим да докле одбијање плате траје не може аванзовати; 5. привремено разрешење од дужности без плате с тим што ће се вратити у службу после истека суспезије али са половином плате; 6. деградацнја на маньу службу са кнежевским указом и обнародовањем; 7. коначно отпуштање из државне службе такође са указом и обнародовањем.