Анали Правног факултета у Београду

785

НЕОБЈАВЉЕНИ НАЦРТИ УСТАВА Y СРБИЈИ

противтежу Совјету он предлаже скушитину али јој даје веома мало власти, па се таква скупштина није могла супротставити Совјету који je и даље предвиђен као орган власти са значајним компетенцијама. Његово настојање да мхшистеријуму да нову садржину и да га више потчини кнезу као врховном извршном органу власти, имало je основа јер министеријум и није био замшиљен као класична влада која би произилазила из парламентарне већине јер je и њему било јасно да у Србији нису постојали услови за увођење парламентарног система владавине. Захов министеријум je, у ствари, једна врста кабинета министара који je постојао у многим земљама у фази касног феудализма. Зах такође није успео да разграничи функције власти између појединих органа. Неким органима je дао саветодавни или претежно саветодавни карактер, мада je и сам уочио низ тешкоћа у функционисању тих органа. Треба указати и на чињеницу да je Зах предвидео релативно велики број врховних органа власти, што очигледно није одговарало тадашњим потребама српске државе. Но, и поред озбиъне критике која се може упутити овом Нацрту, то je био покушај да се евентуалним изменама отклоне или ублаже многе аномалије и противуречности одредаба Турског устава које су омсь гућавале злоупотребе и сукобе a који су у основи били одраз постојећег друштвено-економске и политичке кризе. Захов Надрт устава није био после дњи по куша ј да се измене одредбе Устава од 1839. али сигурно вредан паясие, између осталог и као докуменат који у континуираној акдији за промену уставног уређења да je низ новина и оригиналних предлога.

Ар

Љубица Кандић

РЕЗЮМЕ Неопубликованные проекты конституций в Сербии в первой половине XIX века С Хатишерифа 1830 года, когда Сербия получила статут вассального государства, и до пятидесятих годов XIX века появилось несколько проектов конституций. В собрании Миты Петровича находятся два неопубликованных проекта, относящихся к 1831 году. Авторы их неизвестны, а оба проекта выдвигали передовые конституционные начала буржуазной демократии. Система власти, намечаемая этими проектами, хотя и отражала в значительной степени требования того времени, но подгонялась к существовавшим органам государственной власти. Сретенской конституции 1835 г. предшествовал проект, выработанный в том же году. Он был схожим и нею, но отличался от нее как в отношении порядка изложения содержания, так и в отношении места и роли отдельных верховных органов власти. Вся система власти в указанном проекте была построена с уклоном в сторону подчеркивания роли и авторитета верховного органа власти княза.