Анали Правног факултета у Београду

972

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

битне (чл. 343, ст. 1. ЗПП), а не апсолутно битне повреде одредаба парничног поступка. Али, ако није могућна жалба из сваког разлога, могућна je жалба у којој разлог није наведен. Другим речима, у поступку у споровима мале вредности примењуј е се одредба става 3. члана 340, по којој првостепени суд позива жалиоца да допуни жалбу ако није навео разлог жалбе или део у коме пресуду напада. Одредба не повлачи недопуштеност жалбе ако жалилац не поступи по налогу суда. Овај ће жалбу са таквим недостатком ипак послати вишем суду, који одлучује о њеној основаности (чл. 353). Наведене одредбе пружају могућност непоштеној странци која нема никаквог разлога за жалбу, да поступак развуче тиме што ће пресуду ипак напасти и изазвати другостепени поступак. И за редовни парнични поступак намеће се питанье да ли je такво уређење данас оправдано, а за поступак у споровима мале вредности, у коме суд тежи што скоријој мериторној одлуци, наведене одредбе су, по нашем мишљењу, неприхватлшве. Кад je реч о правним лековима, ваља додати да по општем пар ничком поступку првостепени суд решеньем одбадује жалбу као недопуштену ако утврди да je жалилац лице ко je није овлашћено за подношење жалбе или које се жалбе одрекло или je од исте одустало (чл. 355). Ова одредба важи и за ревизију (чл. 379). Првостепени суд није, дакле, овлашћен да цени да ли je ревизијом истакнуто чињепично питање и да донесе решење о одбацивању овог правног лека ако утврди да je он заснован на том разлогу. Таква одлука резервисана je за ревизијски суд. (Види чл. 355, 373. и 379). Увођењем поступка у стварима мале вредности, настаје питање да ли ће у тим стварима општински суд поводом жалбе поступати као и поводом ревизнје, или ће се упуштати у оцену питања да ли je разлог жалбе доггуштен. Ако се узме да он није овлашћен да испитује да ли се жалбом отвара чшьенично или правно питање, онда би другостепени суд одлучивао по свакој жалби која ни je неблаговремена или није недопуштена у смислу чл. 55, што je тешко прнхватдиво. (Злоупотреба оваквог става у циљу развлачења парнице не би била ретка.) Супротан став, иако даљи од законског текса, може изгледати прихватљивиј и, али у ствари ни он не спречава развлачење. Тер, против решења којим општински суд одбацује жалбу зато што je заснована на разлогу погрешно или непохпуно утврВеног чињеничног стања, странци се не може ускратитн жалба. А она исту може изјавити не само кад je уверена да решење није тачно, него и кад mala fiđe хоће да одложи ступање пресуде на снагу. На крају, сматрамо за потребно да кажемо да нисмо уверени да ће изложене измене и допуне у многоме допринети брзгши судског поступка у грађанским правним стварима. Мислимо да у том циљу треба, у оквиру постојећнх кадровских могућности, настојати, пре света, да судови савесно примењују одредбе о припреми расправе и да заузимају одлучан став према покушајима странака да одутовлаче поступак.

Б. Познић