Анали Правног факултета у Београду

974

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ски период. С друге стране, у вези са методологиям наглашава се да истраживана о управи морају бити интердисциплинарна и стога се залаже за оснивање истраживачких центара који би били састављени од правника, активних службеника, социолога, психолога и представника других дисциплина. Што се типе проблема у вези са документацијом, сем наведеног проблема чувања тајности одребене архивске граВе, за одреВени временски период, постоји још и проблем уништавања појединих докумената управе и посебно се мисли на многа цнркуларна упутства која се не налазе у ахривама, а пошто се не сматрају публикацијама, не налазе се ни у Националној библиотеци па су тако коначно изгубл>ена за истраживања о управи. Подржава предлог (проф. Р. Араго) да се перманентно саставља библиографија о свим објавл>еним монографијаМа и написима у француским и страним часописима као и научних елабората, и објављене и необјављене хшостране управне документације. Поред тога, залаже се за микрофилмовање докумената и чак за оснивање јавног односно службеног органа који би био или посебан орган Документация француске о управи или у оквиру Генералыог секретаријата француске владе. На крају у вези са проблемой координације истраживања о управи Ги Бребан сматра да координација не би смела да се остварује путем неког посебног органа који би имао овлашћења за коначно одлучивање о програмирању која би се истраживања имала вршити, а ко ja се не би смела вршити. МеВутим, ипак истине да би координација и предвиђање били корисни. Стога сматра да би било потребно образовахи групу л>уди способних да сагледају шта би за пет година било корисно да се за управу истражује, како би ова истраживања могла бити од користи за прогнозиване у развоју управе. Ако се врше прогнозирања у економици, Ги Бребан поставља питање, зашто се не би то могло чинити и за управну делатност. Стога се залаже за програмиране у истраживању о управи ш да оно не буде строго ауторитативно програмирање војног типа већ гипко програмирање сачшьено уз сарадњу и самих истраживача, јер сматра да би такво програмиране и координирање допринело развоју управе и обезбедило погребай континуитет у истраживачким центрима који су посвећени истраживању управне делатности. Без програмирагьа и координације у овој области постоји опасност, да се за хитне потребе управе у истраживаньима кратког рока, ваше импровизовано предлажу решена него што су резултат студиозног истраживана. Иако су оба зборника везана за истраживана о управи у Француској, ближе упознаване може допринети да се нека француска искуства користе и у нашим истраживачким центрима која би морала истраживати делатност и развој управе континуирано и бити од помоћн за прогнознране у развоју управе.

Д. Б. Денковић

HISTOIRE DE L’ADMINISTRATION. Institut français des sciences administratives. Editions Cujas, Paris, 1972, cxp. 134. Француски Институт за управне науке посветио je један састанак расправљању о потреби проучавања историјског развоја управе. На овом састаику подпели су своје реферате не само француски правници већ и правници Велике Британије. У овој књизи објављени су сви реферата и дискусија. У уводној речи генерални секретар франдуског Института за управне науке, истакнути француски правник Ги Бребан (Guy Braibant), истакао je да je Историја управе. интердисциплинарна наука, и да може