Анали Правног факултета у Београду

975

ПРИКАЗЫ

допринети не само упознавану управе већ и упознавану историје земље чија се управа проучава. Међутим, појављују се и тешкоће у проучавању историје управе. Пре свега, неки историчари са презрењем се односе дрема проучавану историјског развоја управе. С друге стране, постоји индиферентност самих управних службеника да сачувају материјал за историју управе јер допуштају да ce уншпте архивски фондови који могу бити од велике користи за проучавање историје управе. С обзиром да ни код многих управних службеника нема још свести да je за формирање нових управних службеника потребно познавање историјског развоја управе, нема ни координације у истраживачким радовима на упознавању историје управе, као што недостају такоБе и инструменти за ово проучавање јер нема ни потпуног инвентара о архивској граВи нити упутстава о методу истраживања. Поред тога, управни службеници су тако обузети текућим пословима да немају довољног интересовања за историјски развој службе у којој раде. Стога Ги Бребан истине да би било веома корисно кад би овака служба посветила пажњу и проучавању развоја своје службе и кад би у ту сврху била одобрена и материјална средства. Ги Бребан се такође залаже да би било потребно израдити добар закон о архивами у коме би се утврдио метод прикуплзања архиве и прописао поступак, како би се вршио одбир архиве забрањујући уништавање архивске граВе без одобрена Дирекције француских архива. Посебно се истине да би се, с обзиром на модерни развој информатике, морала имати у виду и примени нових метода за чување модерних „докумената” информатике који могу бити од користи за историчара који ће проучавати развој управе. Ги Бребан се на крају залаже за увођење што већег проучавања историјског развоја управе и уједно предлаже оснивање „Друштва за историју управе” чиме би се уједно потврдила и посебност ове дисциплине. Y посебним саопштењима расправл>а се о следеВ им проблемима: Интерес и корист историје управе Луј Фожер (Louis Faugère); Историја управе на факултетима правних и економских наука Пјер Лжандр (Pierre Legendre); Историја управе (XIX и XX века) на факултетима књижевности и хуманитарних наука (André J. Tudesq); Архиве и историја управе М. Бодо (Marcel Baudot); Надионалне архиве и историја управе Бернар Maje (Bernard Mahieu); Архиве департмана и историја управе Жерар Но (Gérard Naud); Историја управног права у Француској XIX века Ролан Араго (Roland Drago); Место историје у Великој Британији Хенри Пари (Henry Parris); Поуке на основу истраживања француске управе XIX века Венсан Рајт (Vincent Wright); Проблем публикована материјала за историју управе Ги Тилије (Guy Thuillier). Сви ови наведени реферата, иако су сажети, могу бити од користи за сваког ко се буде вшпе интересовао за проблем проучавања историјског развоја управе. Од посебног интереса су реферата професора Пјер Лжандра и Ролан Драго-а, Проф. Лжандр, иначе писац већ познатог дела Histoire de l'administration de 1750 à nos jours (Presses universitaires de France, Paris, 1968), у свои реферату ce залаже за увођење Историје управе као наставног предмета на правним факултетима и указује да je нужно развити: 1. историју управног права; 2. спојити Историју управе са модерним тековинама историјског истраживања односно при проучавању исторнје управе имати у виду историју друштва која се предаје на факултетима књижевности као и комбиновати историју класичног типа са статистичким подацима и социолошким сагледавашем управе и, најзад, као треће, посебно истине развијање упоредне историје управе јер су историјски односи у Европи толико блиски да упоредна историја управе доприноси разумевању повезаности појединих система. Проф. Араго се посебно залаже за увођење Историје управе, јер доприноси објективиијем упознавању теорије управног права и иалажегьу правог места многих теоретичара управног права, који се данас не помињу или помину као да су припадали некой периоду ~пакла” управног права, и ако су, у ствари, ударали темеље многим основним појмовима управног права. На крају je објављена и интересантна дискусија поводом наведених реферата а од посебног je значаја францу-