Анали Правног факултета у Београду

980

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

— Унутрашну организацију представничког тела. Y оквиру овога дела, аутор се посебно задржава на органима који ce формирају у оквиру представничког тела. Као карактеристичне аутор наводи: председника, потпредседнике и председништво; секретара и записничаре; посланичке групе; комисије; одборе; задатке и начин рада ових тела. Y трећем делу аутор износи она правила која се односе на само заседане и рад представничких тела. Полазећи од правила ко ja се односе на дане у којима се заседања одржавају, аутор додирује и следеће проблеме: начин утврђивања програма рада и дневних редова на седницама; законодавна процедура (предлагање, поступак доношења закона, приговори и начин одлучивања о приговорима, гласање и остали додатни услови ко je треба испунити да би закон почео да производи своје правно дејство). Обавезама и правима посланика аутор je посветио један посебан део у уводном делу. Сва права и дужности посланика аутор групише на: а) она права и обавезе посланика која он остварује као члан највишег представничког тела (учествоване у раду, предлог за сазивање седшща, законодавна инггцијатива, предлагање избора и опозива за оне органе или функционере које бира представничко тело, права везана за гласагье, право предлагања декларација, препорука или предлога, право приговора и сл. (б) Друга груша јесу права и обавезе посланика у изборној јединици. (в) Имунитетско право посланика и сва права која из овог права произилазе. (г) Аутор посебно говори и о одговорности посланика о опозиву и дисциплинским мерама које му се могу изрећи ако не врши своје обавезе аш прекрпш своја права. Због изузетног значаја права посланика на интерпелације и постављање посланггчких питана, аутор ове проблеме из два ja у посебан део. Он наводи могући круг проблема из којих би се посланника питана могла упућивати, истине круг лица која могу постављати ова питана и нагла глава коме се питања упућују. Y овом делу наводе се и сва права везана за саму процедуру поставлена питана или тражена информација. После уводног дела, аутор приказује, у овој упоредној студији, поступак и начин рада представничких тела у по ј единим неточно и западноевропским земљама. Збирка обухвата две книге. Прва се односи на анализу рада представничких тела источноевропских социјалистичкпх земаља, а друга на земл>е западне Европе. Y првој книзи, која се односи на источноевропске социјалистичке земл>е, обухваћене су следеће земље: Бугарска Народна Република Питана која се овде обраВују обухватају: првн сазив скупштине и избор врховних органа Народне скупштине; канцеларију и секретаре; комисије Народне скупштине; време заседана; посланичка питана; као и права и обавезе посланика. савезни сазив од посебног су значаја: први сазив; делокруг домова скупштине; записници; председништво; посланици и нихова права и обавезе. (б) Чешко национално веће први сазив; време заседана; делокруг; начин рада на седницама; органи Чешког националног већа; посланици и нихова права и дужности. (в) Словачко национално веће - први сазив; време заседана; начин рада на седницама; органи Словачког националног већа; представништво Словачког националног већа; посланици и нихова права и дужности. СФРЈ Југославији je у овом делу посвећена посебна пажна. Као примере, аутор je, поред анализе рада Савезне скупштине, изнео и рад у неким од нених већа. а) Савезна скупштина Већа савезне скупштине; посланици и нихова права и дужности; председници и председништво Скупштине; радна тела одбори и комисије; Савезно извршно веће; јавност рада Савезне скупштине и нених органа; употреба језнка и писама; акти Савезне скупштпне; везе нзмеВу Савезне скупштине и органа управе; везе између Савезне скупштине и Устав: юг суда Југославије; везе између Савезне скупштине и Врховног суда Југославије као и Врховног привредног суда; са-