Анали Правног факултета у Београду

979

ПРИКАЗИ

Други, нови облик, експлоатације земљишне својине у периоду распадања турског феудалног система били су чифлуци. Субјекти су овде били држава, господари чифлука и сељаци који су земљу радили, па су се тако формирале три трупе односа. Ово je, у ствари, била једна врста подељене или квази-својине у економском смислу тог појма, али држава није желела да ту чшьеницу и правно санкционише, тј. упорно je чувала својину на землшпту. На тај начин се спречавао и развој ка приватној, буржоаској својини, иако су се елементи те својине све више преплитали са земљишном својином чифлука. Трећи облик био je вакуф и код њега су субјекти држава, вакуф и сељаци који обраВују земљу. И ту су односи субјеката сложени, али je та врста својине поделена и у правном смислу. Она je истовремено и економска основа најреакционарније отоманске феудалне класе муслиманског свештенства и она се најспорије претварала у приватну својину. Законским прописима доношеlшм у XIX веку санкционисане су следеће врсте земљишне својине: интегрална приватна својина „милк”, чији су предмет била земљишта у насељима која не прелазе поврпшну од пет ари; облик државне својине „метруке” ко ja обухвата јавна земл>ишта (пугеве, тргове и сл.), као и каменоломе, паппьаке и заједничке терене и, најзад, облик државне својине „меват” који обухвата напуштена и необраВена земљишта. Развој производних снага и појачана класна борба наметнули су измене феудалног земљишног права, углавном у смислу пропшрења наследних права, могућности промета земљишта и његовог коришћења и задуживања. Но, и поред тога, промене донете поменутим Законом из 1858. биле су сасвим недовољне. Држава je упорно настојала да разним видовима сачува суштину старог правног режима. Ту лежи и разлог што се, упркос распадања феудалне државне својине на самом почетку борбе за ослобоБење у Бргарској, она није претворила у интегралну приватну својину. Главна препрека оваквом развоју била je феудална супраструктура турске државе. Коначно, са настанком народног покрета за ослобоБење и са ослободилачким руско-турскпм ратом, који je играо улогу буржоаско-демократске револуције, отворен je пут развитку производних односа у Бутар ској.

Бурица Крстић

»HÀZSABÀLYOK« саставио и приредио др Хорват Дежо Будимпсшта, 1971. године. Y издању Института за државу и право, при Мађарској академији наука изашла je 1971. године збирка која обухвата правила везана за рад највиших представничких тела неких неточно- и западноевропских земаља. Збирку са називом „Пословници” саставио je и обрадио др Хорват Дежо. Анализом садржине пословника о раду највиших представничких тела, као и других аката у којима се налазе правила о процедури и начину рада највиших представничких тела, аутор je покушао да утврди, са једне стране, одређена заједничка правила ко ja се примењују у свим представничким телима, а са друге стране, да укаже на neica специфична решења. Заједничка правила аутор je навео у уводном делу, у оквиру којих посебно обрађује: Оснивачку скупштину, где се посебно осврће на садржину оснивања, ток првог сазива, верификацију мандата посланнка, као и права предлагања за оне органе који се на првом заседању бирају и заклетву и свечану изјаву посланика.