Анали Правног факултета у Београду

984

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Једна од најважнијих законодавних акција у Србији, на којој су у разним периодима били ангажовани најистакнутији културни и научни посленици, представљала je не само инструмент који je добро користио У раду судова већ je она одиграла и значајну улогу у развоју научне правке мисли у Србији у другој половини деветнаестог и током двадесетог века. Аутор je синтетички и веома документовано и прегледно изложи© историјат ове знача ј не кодификадије у Србији, тако да je његов рад несумњиво користан допринос изучавању одговарајућих појединости и детаља, али свакако на одређени начин и целине, тако да то представља корак даље ка једном потпунијем и систематскијем делу о самом Законику из 1844. године.

Ар

Бурица Крстић

Ромулус Вулканеску: ПРАВНА ЕТНОЛОГИЈА (Romulus Vulcänescu, Etno logie juridicä, Bucureçti, 1970, pp. 339) Аутор на почетку излаже садржину, методологију и проблематику правые етнологије као дисциплине карактеристичне за развој румунске културе током двадесетог века. Том приликом он даје прву синтезу једног полиморфное система румунског обичајног права и идеје народа о правди, документујући своје закључке грађом са терена и из архива, коју je, углавном, сам сакупио. После увода, у коме je реч о сродним дисциплинама, као што су правка географија, правна антропологпја, правна социологи! а и правый фолклор, аутор испитује порекло система обичајног права и концепције о народној правди која je, у својој основы, из предфеудалног периода. Предмет истраживања јесу сви облици докумената (сеоски правый акти, остаци правних обичаја староседелаца и суседних народа, стари текстови румунских закона итд. Земаљски обичаји делили су становнике села на различите класе и аутор анализира ту поделу са друштвено-економског гледишта. Односи између становннка били су у предфеудално доба регулисани ритуалима и правним емпиризмом, док су кућним одыосима владала неписана правила, односно обичаји о кућној подели рада, морални обичаји, обичаји брачних и погребних ритуала, обичаји при одевагьу и сл. „Право” села обухватало је,дакле, све оне видове друштвеног живота који су касније измицали директном законодавноаМ регулисању у правно-техничком смислу. Аграрии правый обичаји су раширени у румунском народу а и у енклавама Румуна ван земље. Обичајне правые установе налазе се у пословицама, у традицији, у узусима и пракси фиксираним у службеним документима локалних канцеларија, као и у извесним правним нормама. Ÿ основи тог система обичајног права налазе се неки принцшш створени путем вековног искуства. Као комплементарна, постоји и грана пасторалыог обпчајног права и његове принцгше аутор подробно анализира, задржавајући се на питањпма сродничких односа, отуђнвања пашњака и стоке, продаје сточарских произвола, колективне одговорности и процеса трансформације пасторалне сеоске заједнице. Стваралачка моћ румунског народа у области права испољила се нарочито у овој грани обичајног права. Аутор анализира и народну антропочшомастику, како би одредио начине нормирања грађанског стања, друштвеног положаја појединаца у сеоској заједници, правну способиост итд. Пажњу читаоца привлэчи и изучавање народных правних ознака, које je аутор окарактерисао као контроверзни проблем правке етнологије. Овај проблем посебно je осветљен у нсторнјско-културној карпатско-балканској области. Поменути знаци игралн су, найме, значајну улогу у економском и културном животу аутономних заједница, а нарочито у етногенези Ру-