Анали Правног факултета у Београду

985

ПРИКАЗЫ

мука. Сви ти знаци имали су вишефункционални и поливалентни характер и употр ебљавани су за различите активности и друштвене и културне односе. Систем фигуративног обележавања путем ознака, иконографија и графике био je у прошлости, прећутио или званично, признат као документациони инструмент једног обичајноправног режима интегрисаног у опште обичаје земље. Поглавље о одговорности у домену магијске и емпиријске медицине представља занимљиви први покушај обраде проблема ове врсте у румунској специјалистичкој литератури. Са претварањем магијске медицине у емпиријску, долази и до промене у правима и обавезама лечника. ТакоВе, посебно поглавље од значаја за проучавање структуре румунског обичајног права, односи се на решавање спорова у области народник игара и забава. Y најразраВенијем поглављу реч je о типовима сеоског правосуВа, о сложеној структури управног организма села сеоског савета или савета стараца, и о сеоској легислативи коју je тај савет стварао. На основу први пут прикупљеног материјала произлази да се сеоски савет делио на три трупе, а према добу старости чланова. Најстарији чланови изрицали су пресуде, док je савет најмлаВих био нека врста извршног органа. Средњу групу сачињавали су чланови у зрелом добу и њихова надлежност односила се на суВење у одреВеним професијама. Посебно су анализиране пресуде сточара које су се разликовале од осталих и по поступку доношена. Y поменутом поступку аутор објашњава старо обичајно процесно право у румунским областима. Y последнем поглављу реч je о јурисдикцији младих код које се разликују две врсте пресуда оне које се доносе од случаја до случаја и оне које се изричу једном годишне, обично на велики празник и чији je характер био церемонијалан. Нравна етнологија, онако како jy je изнео аутор, изражава се тек општом синтезом у којој се кондензују сви пар циј алии заюъучци до којих се дошло у изложении поглављима книге. Рад садржи одговарајућу документацију, индекс појмова и аутора, као и селективну библио графиј у.

В. Крстић

Robert A. Liston: DISSENT IN AMERICA. New York. 1971. Стр. 151. Име аутора Листона je нашој читалачкој јавности релативно непознато. Међутим, америчкој јавности ce некадашњи новинар представио делима која су углавном третнрала урбану проблематику и ропство у Америци. Профил аутора (дипломирао je историју и политичке науке) више je него његова професија диктирао избор тема не само претходних већ и ове књиге. Y делу »Dissent in America« учињен je покушај да се насупрот традиционалном тумачењу и схватању појма одвојеног мишљења, и неслагања уопште (дисент), открију паралеле ове установе у области религије и понашања религиозних л.уди, у расним релацијама, периодима економских криза, неким другим тренутним снтуадијама или дугорочним стањима. Y уводу свог излагања аутор већ иаглашава одсуство тежње за давањем потпуне историје дисента у Америцн. Он га испитује углавном у истој земљи, данас, иако то не значи да je занемарио питање какав je данашњи у односу на некадашњи дисент, или да je на то питање избегао одговор. Незадовол.ство аутора значењем које популарни речник даје дисенту (као неслагању или разлици у мишљењу) ипак je примарно. За њега je дисент специфичнији и обухвата нетто више од једиоставне несагласности. Покушају аутора да те особености открије не може се ггриговорити, већ само резултатима до којих je дошао. Усмеривши истраживање правилно на