Анали Правног факултета у Београду

986

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поједине области, или, боље ређи, на различите активности, он се у својој анализи, за коју изгледа сматра да je дефинитивна, зауставља само на огшсној допуни онога што je о дисенту већ рекао. Тако, за дисент у праву каже да je представлен мишљењем мањине чланова суд скот већа, док дисентерима у религији назива оне личности које су ’напустиле учење цркве. Аутор изражава своје резерве и у погледу доминантне тежње да се дисентерима назову само крајњи левичари. За њега, рекло би се, политички призвук неких дисента није битан. Наиме, политичка детерминанта код одређивања дисента je за аутора неприхватљива, што уједно чини разумљивом његову тврдтьу да дисентера подједнако има и меБу десничарима. Оваквом дистинкцијом, којом негира и у анализи запоставља каузални карактер политичких елемената, аутор задире у питање које чини садржај књиге а то je шпање узрока дисента. Пре света, оно што омогућује појаву дисента јесте правило да веВина влада у свему. Та формула у пракси аутоматски ствара мањину која je отуда у дисенту, а пошто joj je гарантована потпуна слобода да изрази своје неслагање, њен дисент je у Америци сталан. Други фактор који подстиче дисент јесте миграција која разрешава постојеће разлике у језику, обичајима, економским и политlтчким идејама. Избор инцидената који треба да илуструју овај дисент, a чији je број у ауторовој анализи сведен на осам, учшьен je тако да истовремено укаже на узрок и разноликост његових облика. Тако, на пример, пространство Америке, чшьешщом да омогућује сеобе унугар н>е, стимулативно делује на дисент и то посебно на онај његов облик који настаје због сукоба и неслагања са претходним, односно затеченим условнма живота. МеБутим, најзначајштји узрок дисента аутор везује за одређене симболе, за одре Вене речи у Декларации о независности које гарантују људима једнакост и право на срећу, a чија злоупотреба у пракси мотивише многобројне и разноврсне дисенте. Затим, обиље примера америчког учешћа у револуцијама појединих земал>а, у временском распону од два века, имало je за циъ да пружи противаргумент тези да je Америка мирнодопска земља, као и да теаже на хипокрнтичку изјаву самих Американаца да су мирољубиви. Ауторов закључак да je мир узрок дисента потиче из околности да je сваки рат или оружано учешће Америке, изузев II светског рата, имало своје противнике који су рат сматрали непотребним, неморалним и неумесним. Остале узрочнике дисента које аутор набраја, карактерише њихова објективност "(амерички систем власти или економски систем, на пример) и бројност за разлику од субјективних фактора који производе дисент. МеБутим, и поред многобројних узрока које je аутор издвојио, у нашем закључку о овоме поглављу преовлађује оцена да се његова каузална анализа не одликује јасноћом појмова и прецизним разграничењем услова од узрока дисента. Друго занимљиво питање ко je аутор анализира јесте облик (форма) дисента. Дисенти изражени револуцнјом, мирним путем илтт насиљем били су у америчком животу подједнако бројно заступлени. Проблематици облика изражавања дисента аутор прндружује и једну учесталу, нако врло необичну форму дисента физичку сепарацију. Начни живота, као израз сопствених потреба и схватања хипи-племена, на пример, данас представла њихов дисент у односу на живот одраслих и цивилизовано друштво уопште. Такође значајни дисент, који као и претходни још живи у Америци, јесте „црни сепаратизам”. Одвајање у свим областима живота je реализација става о немогућој интеграцији двеју раса, црних и белих. По мишлетьу аутора, узрок појаве дисента у виду сепаратизма, уопште, je незадоволэство одреВеним начином живота и одреВеном полптичком, социјалном или економском ситуацијом. МеБутим, сепаратизам Црнаца има _тенденцију потпунијег одвајања: оспиваља црначких заједн!ша које имају н штите сопствене интересе и које, слободне од контроле белаца, негују своје обичаје, уметност и традицију.