Анали Правног факултета у Београду

987

ПРИКАЗИ

Излагање y наведеном поглављу у целини, дакле, не и претходни; ставови, може ce окарактерисати као непрецизно. Аутор би могао бити суочен и са питањем; да ли се тако разноврсне акције, као што су реални протести (демонстрације) и вербални бунт који тежи некој (најчешће оружаној промени), могу подвести под заједнички појам дисента? Наслов посебног одељка „Дисент у суду” наговестио je анализу овог, у погледу оправданости, најспорнијег дисента. Међутим, аутор je узео у обзир само оне случајеве који, можемо рећи, представљају дисент о лисенку. Наиме, са више или само једшш одвојеним гласом суд je доносио одлуке о случајевима који су, сами по себи, већ изражавали дисент. Испитујући ставове суда о таквим акцијама, аутор je закључио да je суд некипут одлуком веВине, а понекад мишљењем мањине својих чланова бранно дисент и пружао ефективан начин да се он изрази. Судови су такоВе константно, нарочито у политичким процесима, санкцијама успешно и спречавали дисент. Чшьеница да je суд у неким случајевима кажњавао дисент а у другим га штитио, за аутора престаје да буде дилема оног момента кад je открио сигурыо оправ дање за један или други став суда. Наиме, по њему тај привидни парадокс америчког правосудског система, je разумљив када се зна да неки дисенти нису утирали пут револуцији,. нити повивали на уличне демонстрације, а дисент изражен насиљем био изложен ризику да се на њега оружано (и судски) делује. На крају својих излагања аутор анализира читаву серију дисента, са щпъем да открије контшгуитет или смену појединих његових карактеристика. Тако, главку разлику између дисентера ранијих година и данас он види у годинама, односно узрасту дисентера. Дисент младих, као продукт њихових година и њиховог идеализма, уперен je против идеја, склокости и живота старијих генерација које су довеле до овог, за младе наслеВеног станьа. Поред те садржине, револт младих праћен je и нестрпл>ењем које утиче на то да се предложено промене одиграју у деценији, а не за читав век. Книга je завршена не толико претпоставком колико размшшъенем о могућим последицама које неки, нарочито демографски чиниоци, могу да изазову и да се одразе на облик, садржај и обим дисента у будућности. Управо у овом делу книга има иајмању вредност jep je спој са будношВу, и поред богатих поре Вена измеВу дисента у прошлости и данас, посматран само помоВу једног субјективног фактора узраста појединих личности дисентера. Аутору се може замерити што нигде директно не говори о критеријуму за груписане сродних дисента, веВ се о томе закључује само анализом наслова сваког поглавл>а и случајева који су њима обухваВени. Затим, редослед проблема у излагању појединих облика дисента такоВе није уједначен; код неких аутор покушава да открије узроке, код других само начин испољавања, а код треВих нихову ефикасност. Но книга je свакако разумљива; посебно за оне који проучавају или желе да открију и друге облике друштвеног неслагана и сукоба, а не само разлике у правним схватањима судија и правника уопште. Ипак, изгледа да je аутор појам дисента (као разлике у миппъену) и појам друштвеног сукоба уопште (негодоване, протест и побуду) поистоветио. Чиненица je да сваки од ових облика неслагана садржи нешто заједничко, али je, исто тако, оправдано и питагье да ли су они израз само супротног става или, много више, супротног интереса дисентера. Те дубле корене неслагана аутор није са успехом сагледао. Отуда, као основ за полемику са ним може да послужи питане: да ли je сваки протест дисент, или je он по свои битном обележју израз расног сукоба, класне конфронтације или различите полнтичке опредељености? мр

Загорка Симић-Ј eicuh