Анали Правног факултета у Београду

988

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ар Јаков Радишић, ГАРАНЦИЈА ЗА ТРАЈАН КВАЛИТЕТ И ОЛГОВОРНОСТ ЗА niTETY ОА СТВАРИ СА НЕДОСТАТКОМ, Институт за упоредно право, Београд 1972. год., 130 страна. Y низу монографских студија које издаје Институт за упоредно право у Београду, недавно je изашла монографија проф. Правног факултета у Нишу Др Такова Радишића. Ова монографија обрађује питања гаранције за трајан квалитет ствари, као и проблем одговорности за штету од ствари са недостатком. Мада су ова питања изложена у оквиру истог монографског рада, она представљају две релативно самосталне целине, тако да и. саму монографију можемо поделити (што аутор и чини) на два дела. Први део обухвата материју гаранције за трајан квалитет, коју аутор разматра у пет поглавља, док je предмет другог дела одговорност за штету од ствари са недостатком, који je изложен у три поглавља. Пре излагања правке проблематике са којом се срећемо у овој монотрафији, аутор у уводним напоменама разграничава материју овог рада од маргиналних облисти, истичући при томе значај и одреБујући појам појединачно сваког дела ове монографије. Излажући основне правке проблеме гаранције за трајан квалитет, аутор у првом поглављу одреВује појам и садржину уговора о гаранцији уопште, вршећи при томе терминолошко разјашњење самог појма гаранције. Полазећи од поставке да уговором о гарандији једно лице осигурава имовински интерес другог лица, тиме што обећава да ће лгу накнадити штету ко ja би могла настати неоствариваньем тог интереса, аутор даје основне правке карактеристнке овог уговора, а то je, укратко, апстрактан и једнострано обавезан уговор. Y случају неиспуњења очекиваног корисног коришћења ствари, за преузимаоца гаранције настаје обавеза да преузме на себе ризик гарантованог случаја и да кориснику гаранције омогући нормално коришћење ствари. Одредивши на овај начгш појам и садр жину уговора о гаранвдгји, аутор дале наводи неколико модалитета тог уговора. Зависно од тога за чије се радње гарантује, постоји сопствена и туђа гаранција, зависно од тога да ли je уговор о гаранцији самосталан или je везан за неки друга уговор, разликује се тзв. „везани” и „невезани” уговор о гаранцији. С обзиром на предмет уговора о гаранцији, аутор раликује гаранцију за чшшдбу и гаранцију за својства предмета, да би у оквиру гаранције за својства предмета разликовао произвођачку од трговачке гаранције. Y другом поглавлу, аутор чини извесну концентрацију материје. За разлику од првог поглавља, које има општи карактер, у другом излаже исклучиво проблематику гаранције за својства ствари, односно за њихов трајан квалитет. По одређивању појма гаранције за трајан квалитет ствари, аутор нас упознаје са правним и економским значајем гаранције, који je данас несумњиво велики, јер, с једне стране, гаранција има за цил> стварање осећања сигурности и заштите потрошача, а с друге стране, помоћу ње се постиже убрзање робног промета. Ynpaso ова својства гаранције чине да je она данас постала значајно средство рекламирања робе, што опет има често за резултат да се срећемо са тзв. привидном гаранцијом којом се купац доводи у својеврсну заблуду. Стога, писац препоручује да се увек тумачењем текста утврди да ли je реч о привидној или стварној гаранцији. Y наставку свог излагања у овом поглавлу, аутор нас упознаје са различитим видовнма настанка гаранције за трајан квалитет, те полазећи од усвојених критерија разликује доброволки и законски основ настанка гарашцlЈе. Y југословенском праву, као главки систем настанка гаранције усвојен je систем законског регулисања настанка гаранције за трајан квалитет. Овај систем je карактеристичан и за остале социјалистичке земле, док се са системой доброволног настанка гаранције срећемо у землама капиталистичког друштвеног система. Завршавајући друго поглавле, др Јаков Радшипћ излаже правку проблематику која je везана за гарантии лист, као најчешћи начин заклучсња уговора о гаранцији за