Анали Правног факултета у Београду

989

ПРИКАЗИ

трајан квалитет. На крају овог поглавља аутор даје исцрпан преглед извора права, који се односе на гаранцију за трајан квалитет ствари. Предмет разматрања трећег поглавља представља увек занимљиво и актуелно питање односа уговорне и законске гаранције. Одређујући појам и садржину сваке понаособ, аутор закључује да међу њима нема суштинске разлике, већ да je она формалног карактера, а да je основни карактер обавеза и права исти. Но, због природе сваке од наведених врсха гаранције постоје извесне разлике међу њима и оне се изражавају у погледу обима мана које су покривене гаранцијом, као и у погледу права које купац има по основу гаранције. Y другом делу овог поглавља аутор излаже основна гледшпта која се јављају код проблема купчевих права по основима уговорне и законске гарандије. Проблем се изражава у томе, да ли уговарањем, односно бирањем за једну од гарандија, купац губи права по основу друге, тј. да ли постоји субсидијерни ред остваривања права, тако да би право на захтев по основу једне гарандије дошло на ред тек по губитку права по основу друге. Y теорији постоје два схватања, по првом, уговорањем се губе права по основу законске гаранције, док друго становиште, које je прихваћено од судске праксе а за које се изјашњава и аутор у одговору на ово питање, полазећи од тога да су у питању две засебне правне институције, сматра да je могуће и да се управо тиме погађа суштина гаранције, да купац у циљу остварења својих права може да бира основ заштите који њему највшпе одговара. Набором, пак, за један од путева заштите својих права, друга пут остаје затворен, те ради спречавања неоснованог обогаћења купац нема могућности кумулирања права заснованог на различитим основима гаранције. На крају трећег поглавља аутор излаже могућност искључења закоиске гаранције за својства предмета помоћу уговора о гаранцији. Мада наводи неколико случаја у земљама где je ова могућност доцвољена, аутор се залаже да се у нас на ову солуцију гледа са подозрением, јер она у себи носи могућност изигравања интереса купца. Y четвртом поглављу аутор обрађује основна питања везана за гарантии рок који одреВује као временски интервал за који преузималац гаранције обећава купцу добар квалитет продане ствари, под условом да се она прописно користи и чува. Код одређивања појма гарантног рока, аутор се залаже да то увек буде један временски интервал, одбацујући као неправилна схватања оних правника који сматрају да може постојати и тзв. неорочена гаранција. При одређивању дужине гарантног рока странкама je, уколико то законском одредбом иије искључено, оставлена слобода уговарања. Та слобода ипак није неограничена, јер како запажа аутор, уговарање нереално дугог или кратког гарантног рока било би супротно основној функцији заштите ко ja постоји код гаранције, a представљало би и својеврсну обману купца. Сам тренутак од када се рачуна да je почео да тече гарантии рок није јединствено одређен, већ зависи од природе про дате ствари; то je некад дан производње, а понекад дан куповине одреБеног произвола. Наступањем гарантованог случаја, тј. утврВивањем да ствар има недостатака, долази до тзв. продужења гарантног рока и за време док траје поправка на ствари рок престаје да тече. Но, поставља се посебно питање у случају замене ствари, да ли се тада гарантии рок рачуна од тренутка куповине првобитне ствари, или важи посебан гарантии рок за нову ствар добијену у замену за првобитну ствар која je имала недостатака. Ар Јаков Радипшћ се определи© за решење којим ce y већој мери штите интереси купца, те се залаже да за нову ствар тече посебан, нов гарантии рок. На завршетку четвртог поглавља аутор износи основна схватања о правној природи гарантног рока, која се крећу од становишта да je то квалификовани рекламациони рок, до схватања да je у питавьу специјални рок грађанског права. Y последњој, петој глави првог дела монографије аутор излаже правни проблем одговорности по основу гаранције, што je несумљиво једно од основних питања у материји гаранције за трајан квалитет. Но, пре излагања садржине одговорности, изложена je материја која се односи на