Анали Правног факултета у Београду

990

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

претпоставке одговорности, као и на субјекте одговорности гарандије за трајан квалитет. Сама садржина одговорности преузимаоца гаранције одреБена je уговором о гаранцији, но, ако нека питања нису изричито регулисана, она се утврђују путем допунског тумачења уговора. Пошто je на наведени начин одредио садржину одговорности за квалитет ствари, аутор даље разликује типичне обавезе гаранта, и то; обавеза поправке ствари и обавеза замене ствари; од осталих обавеза по датој систематизацији: обавеза повраћаја плаћене куповне цене, обавеза накнаде штете, као и могућноет раскидања купопродајног уговора уз снижење цене. Завршавајући пето поглавље аутор излаже основе искључења одговорности гаранта. Поред случајева када због изванредних околности, природног хабања ствари и грешака у транспорту? престаје обавеза преузимаоца гаранције, као разлог за искључене одговорности наводи се и случај када купац не преузме посебне радње које му je наложио гарант. Терет доказивања да je до мане на ствари дошло непрописном употребом, по мишљену аутора, требало би да буде на преузнмаоцу гаранције. По завршетку петог поглавља др Јаков Радишић даје у форми закључних напомена кратак резиме најинтересантнијих питања изнетих у првом делу монографије, тако да тај део чини једну засебну и потпуно обрађену целину. Y другом делу своје монографије који je подедио на три поглавл>а, др Таков Радишић излаже материју одговорности за штету од ствари са недостатком. Y првом поглавлу, после упознавања са друштвеним и правним знача јем одговорности за штету од ствари са недостатком, изложен je појам ствари са недостатком и указано на разлику која постоји измеБу ствари са недостатком и опасне ствари. Сем тога у овом делу поглавља аутор указује на изворе недостатака појединих ствари. Он такође разликује штету коју ствар са недостатком проузрокује својим деловањем на другим предметима, од штете коју купац има због недостатака на самом предмету купљене ствари. Y одговору на питане коме субјекту (произвоВачу или продавцу) купац ствари са недостатком треба да се обрати са вахтовом за накнаду штете, аутор заузима доста либерално становиште. Наиме, поред решења које продавца, као уговорну страну, сматра и као субјекта одговорности и решена ко je произвоБача такие ствари сматра одговорним за штету коју претрпи купац, аутор нам нуди и треће решено које, чшги нам се, у највећој мери штити интересе купца, јер као субјекта одговорности купцу нуди и продавца и произвоБача ствари са недостатком. Мада ово становиште није општеприхваћено ни од теорије ни од судске праксе, аргумента које аутор наводи у негову корист су несумниво основани и чине да ову материју одговорности можемо посматрати и из једног новог угла. Проблем правног основа одговорности произвоБача робе, који аутор поставка у првом поглављу, представл>а предмет иецрпне анализе коју излаже у другом поглављу. Пре определена за конкретан став у питану правног основа одговорности произвоБача према потрошачу који je ствар купио посредством продавца, аутор нас упознаје са низом решена које одговор на овај правни проблем траже било на плану уговорне, било на плану вануговрне одговорности. При томе, служећи се упоредним прегледом законодавства и судске праксе других земал>а, аутор нас упознаје са решенима усвојеним у правима Француске, Немачке, Енглеске, САД-а, Швајцарске, Холандије, Италије, Аустрије, Чехосолвачке и Јутославије. Приликом изношена решена која садрже наведена закондавства, писан je посебно изложио гледишта ко ja с једне стране у уговорној, а с друге стране у вануговорној одговорности одређују правки основ одговорности произвоБача робе. Завршавајући поглавље о основу одговорности произвоВача за штету од ствари са недостатком, а у дилеми измеВу решена која препоручују уговорну, односно вануговорну одговорност, др Јаков РадяшиВ се определио за вануговорну одговорност. Y образложену свог