Анали Правног факултета у Београду

994

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

две слушаонице као и смештај администрације и наставника у неколико просторија у згради поменутог факултета. Матична комисија je сбавила и многе друге текуће послове а донела je и неке од најважнијих нормативних аката факултета који су били неопходни за почетак редовног рада у н>ему. При томе се имало у виду да ови акти имају привремен карактер и да ће редовни факултетски самоуправни органи донети своје акте о свим питањима управљања и рада факултета. Матична комисија се налази непосредно пред завршетком свог рада и може се очекивати да ће већ у летњем семестру текуће школске године Правый факултет у Титограду имати своје редовне органе управљања чиме Йе се окончати и ова почетна фаза живота и рада најмлаВег правног факултета у нашој земљи.

Ар

Павле Димитријевић

ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТИ КОНГРЕС НЕМАЧКИХ ПРАВНИКА

Од 19. до 22. септембра 1972. године одржан je у Диселдорфу 49. конгрес немачких правника, који je окуиио око 2.500 учесника и известан број гостнју из 17 држава. Његов организатор je 'Удружење .Донгрес немачких правника”, основано 1860. године са сврхом да на научној основи истражује потребе за изменама и допунама немачког нравног поретка, да јавности износи предлоге за даљи развој права и да негује живу размену мишљења међу немачким правницима. Y тематском погледу конгрес се одликује TecHOiM повезаношћу савремене правне науке са правном политиком и праксом Савезне Републике Немачке, али његов рад и резултати имају несумњиво и дал>и домет теоријског и примењеног интересовања. Конгрес je радио у осам радних трупа, од којнх je свака обрађивала одређену тему једне правне области. Рад се одвијао на темељу генералног реферата и по правилу још два допунска реферата, с тим што je генерални реферат презентиран у потпуности, а допунски реферати посредством теза и краћих излагања њихових аутора. После опсежних дискусија рад je завршен доношењем закључака, који се одликују углавном препорукама законодавцу у погледу правне политике и нзградње правног система. На крају су учесници конгреса могли да саслушају веома интересаитно предавање професора др Петера Бадура о својини у савременом уставном праву. На дневном реду биле су следеће теме: о законском праву наслеђивагьа и законитом делу; о праву својине у градском грађевинском подручју; о кривичноправним средствима за успешније сузбијање привредног криминалитета; о целисходности доношења законских одредаба о оснивању и унутрашњем уређењу новинских ггредузећа и друшх предузећа медијума информисања ради заштите слободе штампе; о социјалном обештећењу у случају личних штета за ко je заједнида сноси повећану одговорност; о целисходности да се изменом устава формира надлежност савеза у доношењу оквирних прописа о огпптинама; о одредбама пореског права у погледу кретања имовине повезаних друштава, а с обзиром на право о друштвима; и најзад о стању и могућностима истраживања правосуђа. Приказивање овако разноврсног програма премаша могућности једног учесника, стога ћу остати у границама властите спецнјалности. Бнће речи о раду кривичноправног одел>ења, найме о теми које се кривичноправне мере могу да препоруче за успешније сузбијање привредног криминалитета. Главки реферат je поднео професор др Клаус Тидеман (Юаиз Tiedemann), а допунске реферате професор др Петер Нол (Peter Noll) и др Херберт Шефер (Herbert Schäfer).