Анали Правног факултета у Београду

995

БЕЛЕШКЕ

Y настојањима да нам изложи појам привредног криминалитета и нривредног кривичног права проф. Тидеман je прибегао криминолошко-социолошком описивању, найме он се ослонио на Садерландову (Sutherland) формулу као радну хипотезу, да се ради о кривичном делу извршеном од угледне личности, високог друштвеног положа) а, у оквнру њеног позива. Реч je о личностима одређених друштвено-економских шихта. Овакав прилаз одређивању појма привредног кривичног дела није могао да да потребне резултате, што je сасвим разумдиво. Класично правило кривичног права тражи да се пође од л>удског дела као појаве, односно у потребном обрту од кривичноправно заштићеног добра. Ово добро су друштвени односи одреВеног привредног система или другим речима одреВени привредни односи датог друштва-државе. Нешто опширније, ради се о организацији, управљању и функционисашу одређеног привредног система. Тежиште je на угрожавању односно повреди правноекономски регулисаних привредних делатности. Имовина и имовински ефекат као и сам учинилац остају у извесној сенци, и могу се јавити као посебна обележја квалификованих облика основних бића привредних кривичних дела. Због свега овог код проф. Тидемана je изостао општи и основни појам привредног кривичног дела. Ни његови кореференти нису одредили овај појам. Истина генерални референт указује на надиндивидуални карактер правног добра народне привреде, односно државно установљеног и правно заштићеног и руковоВеног привредног поретка. МеВутим, он не продубљује ову проблематику и у крајњој линији се опредељује за поступак енумерације када се ради о сагледавању привредног криминалитета, при чему се ослања на постојеће кривично законодавство. Као последица овог и оваквог става презентирана су нам кривична дела из области заштите конкуренције у привреди, кредитирања и финансирааа привреде, новчаног и платног промета, тржишта капитала, рачуноводственог пословања и неких других области. Но, на овај начин je у сваком случају изостао научни систем како привредног криминалитета тако и привредног кривичног права. Због овога су настале и тешкоће у сагледавању обима и кретаньа, найме светлих и тамних бројки привредног криминалитета. Тако се може рећи да се питању кривичноправних мера за успешније сузбијање привредног криминалитета пришло с позиција искуственог сазнања. Недовољно je сагледана теоријска страна кривичног феномена у привредном систему и његова повезаност са нужним мерама за успешну превентивну и репресивну борбу против привредног криминалитета. Референти су изнели бројни каталог мера за успешније сузбијање привредног криминалитета. Ове мере спадају углавном у облает организације кривичног правосуВа и кривичног поступка у свим љиховим елементима. Аискусија je многе од ових мера ближе осветлила и одредила. Оста) е нам да се оеврнемо на предложене мере како су оне дошле до изражаја у закључцима, односно истаћићемо најзначајније од њих. Предложено je оснивање криминолошког центра, који би се бавио интердисциплинарним проучавањем привредног криминалитета и који би тесно саађивао са органима кривичног правосуђа и управе. Истовремено •се сматра да je потребно оформити скупштинску анкетну комисију са задатком истраживања чињеница које су неопходне за припремање одговарајућих мера против привредног криминалитета. Сматра се да су неопходне јединствене поставке у раду државног тужилаштва и тесна сарадња измеВу њега и кривичне полиције као и других потражних органа. Исто тако je потребно посебно образовагье ових кадрова и висока свих служби откривања и сузбијања привредног криминалитета. При овом треба повећати у потребно) мери и број службеника. Нужна je и тесна сарадња измеВу финансијских органа и државног тужилаштва. Нешто шире овде je било речи о банкарској, финансијској и пореској тајни, найме о њиховом откривању у одговарајућим случаје:вима привредног криминалитета. Међутим, није се формирала већииа за