Анали Правног факултета у Београду

IN MEMORIAM ПРОФЕСОР ДР МИЛАН МАРКОВИЋ

Говор dp Смиље Аврамов на комеморацији одржаној на Правном факултету у Београду 21. XI 1972. године, поводом смрти др Милана Марковића. Тихо нас je заувек наггустио Милан Марковић, истакнути педагог и стваралац на поду међународног права и међународних односа, частан и предан борац за правичније људско друштво, личност богато обдарена најузвишенијом човечношћу. Угасио се живот наоко повученог човека, веома мисаоног и принципијелног, човека који je у себи драматично преживљавао све тешке тренутке кроз ко je je пролазила ова земља у после дње четири деценије. Тешко je у овом часу исказати шта губимо Милановом смрћу, шта. губи ово друштво, наша школа и наука, шта губи његова породица коју je бескрајно волео. Тешко je направити бйланс његовог животног пута, jep je гьегов живот, живот богате и снажне личности. Рођен je 1912. у суровом времену када je српски народ повео судбоносну борбу за своје ослобођење. Није осетио очинску топлину ни тепање, jep га je отац у колевци оставно да би учествовао у првнм борбеним редовима, у биткама на Церу и Руднику и херојски погинуо остављајући своје кости на Кајмакчалану. Растао je Милан поред мајке, племенитежене која му je дубоко усадила хуманистичка и слободарска осећања. Те две особине слобода и хуманизам остаће за цео његов живот императив вьегове савестн, његове животне преокупације ко je ће у пуној мери доћи до изражаја у његовим научннм радовима. Гимназију и Правки факултет завршио je 1936. са одличним успехом у Београду. Развијао се у овој кући, у овим школским клупама, у оној сјајној плејади младих предратыих револуционара овог Факултета који су одиграли тако знача ј ну улогу у Народноослободилачком покрету. Снагом свог разума, свим својим срцем прихватио je револуционарне идеје. Сшг хероја из првог светског рата, човек изузетне политичке и људске ширине, опредељује се без резерве за пуну равноправност свих наших народа, за друштвену једнакост. Борио се за власт коју треба претворити у слободу (мисао В. Игоа). Y стравичним околностима окупације, каква je била окупација Београда и Србије, придружује се Народноослободилачком покрету и као службеник Београдског Окружног суда укључује се у илегалии покрет и даје свој активни допринос. Било je потребно много храбрости да се учини такав избор, да се учини све што су тешки услови борбе у окупираном Београду тражили. И опет у својој мајци налази верног сарадника. Y њиховом скромном.